Nauka genetskog nasleđivanja je veoma složena. Gotovo je nemoguće izvući precizan podatak odakle je neko nasledio neku crtu, osobinu i grimasu.
Mnoge crte lica ili karakteristike nasleđujemo preko velike količine različitih gena, a neke od njih nasledili smo od oca, a druge od majke.
Kako nasleđujemo svoje osobine?
Svima je interesantno da otkriju od koga je beba nasledila boju kose, oblik usta, nosa ili čela… Odgovor nije lako dati, ali postoji nekoliko temeljnih stvari koje genetika govori o karakteristikama koje smo nasledili od majke ili od oca.
Postoje tri ključna načina za nasleđivanje karakteristika od roditelja. Jedan je preko dominantnih gena – ako ste nasledili dominantni gen, tu ćešte karakteristiku i imati. Ako vam oba roditelja imaju smeđe oči, verojatno ćete i vi imati istu boju jer je to dominantan gen.
Drugi način nasleđivanja je preko recesivnog gena – oba roditelja moraju u svom genetskom nasleđu da imaju taj recesivni gen da bi mogla nasledili tu karakteristiku. Recimo, ako imate plave oči, i majka i otac moraju da budu nositelji tog recesivnog gena za plave oči (iako oni sami nemaju plave oči).
Sposobnost da smršate
U našem telu se skrivaju dve vrste sala: smeđe, dobro salo koje ubrzava metabolizam, te pomaže da održimo liniju i loše belo salo, koje može da uzrokuje gojaznost i razne bolesti ukoliko ga imate previše.
Svi imamo i jednog i drugog sala, ali koliko ćemo imati smeđeg sala -odnosno brz metabolizam, to nasleđujemo od majke.
Lako se gojite
Sa druge strane, belo salo ćemo „pokupiti“ od oca. Genetika nije i sudbina kad je težina u pitanju, ipak odabir načina života, ishrane i vežbanja igra puno veću ulogu.
Sposobnost koncentracije
Ako majka ima niži nivo serotonin- odnosno hormona sreće, veće su šanse da ste zbog toga razvile ADHD, hiperaktvni poremećaj pažnje. Taj uticaj serotonina povezan je i s mogućnošću koncentracije.
Ulazak u pubertet
Pubertet i sve one divote koje s njim povezujemo, bubuljice, mutacija glasa i menstruacija znakovi su odrastanja koje prolaze sva deca na putu da postanu odrasli ljudi. Iako geni oba roditelja određuju naš ulazak u pubertet, rani pubertet – s osam ili manje godina za devojčice i devet za dečake -povezan je s genom koji nasleđujemo od oca.
Određena genetska mutacija povezana je s preranim pubertetom i ako ste je nasledili, morali ste se suočiti s ovim prva u razredu.
Bore smejalice
Kako ćemo stariti i koliko će se to videti na našem licu, određuje se na ćelijskom nivou i to prema šteti koju je doživela mitohondrijska DNK – a to su geni koje nasleđujemo od majke.
Spoljašnji faktori poput preterivanja sa sunčanjem, pušenje i nezdrava ishrana mogu da oštete mitohondrijsku DNK, ali te oštećene DNK možemo naslediti i od mame, otkrila je nedavna studija objavljena u časopisu Nature.
Što više takvih mutacija DNK nasledite od majke, brže ćete stariti, te ćete brže od ostalih dobiti duboke bore i sedu kosu.
Raspoloženje
Majke mogu da utiču na raspoloženje na mnogo načina i to ne samo kaznama ili teranjem da jedemo povrće koje ne volimo tri puta nedeljno.
Struktura dela mozga poznatog kao kortikolimbički sistem koji kontroliše naše emocije i igra ulogu u mentalnim bolestima poput depresije najčešće se nasleđuje s majke na ćerku, a s majke na sina ili s oca na decu oba pola puno ređe, otkrila je studija objavljena u časopisu Journal of Neuroscience.
To znači da barem u nekoj meri ćerke nasleđuju svoje raspoloženje od majki.
(Espreso/Stil)