Vidovdan, praznik nastao u čast starog slovenskog boga Svetovida, ima svoje specifične običaje. Naši preci su verovali u Svetovida pre nego što su prihvatili hrišćanstvo.
Neka se smatralo da je Vidovdan praznik kada se bolje vidi, i kada se otvaraju oči, jer se u narodnim predanjima Svetovid povezuje sa lečenjem očnih bolesti. Jedan od vekovima starih rituala koji se izvodi uoči Vidovdana je povezan sa vidovom travom.
Veruje se da vidova trava devojkama može doneti san o budućem suprugu. Udate žene takođe treba da koriste vidovu travu kako bi isprobale trik. Osim toga, postoje i verovanja da će mlade neudate devojke upoznati budućeg muža ako stavljaju vidovu travu, parče hleba i malo soli pod jastuk pre spavanja.
Postoji i običaj da se na Vidovdan ustaje pre zore i gleda prema Suncu izgovarajući molitvu za dobar vid. Umivanje vodom vidovkom uoči zore takođe je deo tradicije, jer se veruje da ima isceliteljske moći.
Običaji vezani za Vidovdan uključuju i posmatranje vremenskih uslova tog dana. Ako je vedro, odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni pozitivnom energijom. Ako je oblačno, veruje se da prekrštavanje oblaka može doneti blagotvornu kišu za useve.
Vidovdan je takođe važan praznik u srpskoj pravoslavnoj crkvi, posebno zbog Kosovskog boja koji se odigrao na taj dan 1389. godine. Ovaj događaj je uticao na razvoj kosovskog mita i postao je sastavni deo srpske narodne svesti.
Na Vidovdan se izbegavaju igre i pevanje kao znak poštovanja prema mrtvima. Osim toga, postoji običaj da se na Vidovdan jedu zrelo voće, dok se u nekim krajevima iznose kese sa novcem kako bi se proverilo koliko je svako postigao tokom prethodne godine.
(Espreso / Danas)