Vidovdan je poseban za srpsku istoriju, a za njega se vezuju i mnogi lepi običaji koji se i danas primenjuju. Jedan je od najvećih, i po svetkovanju, izuzetno očuvanim praznicima iz stare narodne vere.
Vidovdan se proslavlja dostojanstveno, mirno, bez veselja. U svim pravoslavnim hramovima služi se parastos našim vojnicima palim na bojnom polju, i svim do danas postradalim mučenicima koji su na razne načine život dali za pravoslavnu veru.
Na Vidovdan se, prema knjigama i verovanjima ne radi u polju ni u vinogradu da se grožđe ne bi sasušilo, a na današnji dan treba probati i zrelo voće.
Jedan od običaja nalaže da danas ustanete pre zore, pogledate ka suncu i kažete „Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!“. Smatralo se da je veoma važno ono što ćete danas videti jer ćete u tim stvarima kasnije imati uspeha.
Tog dana se sećamo Svetog mučenika kneza Lazara, onih koji su se zajedno sa njim borili na Kosovu 1389, protiv Turaka, kao i svih drugih koji su pali u borbi za otadžbinu.
Tokom Boja na Kosovu Knez Lazar je ubijen, od turske ruke, pošto je zarobljen. Prethodno, turskog sultana Murata ubio je srpski ratnik Miloš Obilić.
Imajući u vidu opšte okolnosti u kojima se Srbija našla te 1389, opredeljenje za borbu koju je predvodio knez Lazar, bilo je, racionalno gledano, svesna žrtva.
Odnos snaga bio je takav da je otpor Turcima mogao delovati uzaludnim, no verski i moralni motiv odredio je da se turskim napadačima ima pružiti otpor bez obzira na posledice.
Ta bitka postala je odrednica srpske istorije, jedna od ključnih, pre svega zbog nesumnjive činjenice da je opredeljnje za borbu za Srbe tada bilo svesna žrtva.
Posle Boja na Marici, septembra 1371, Bitka na Kosovu 1389, bila je najkrupniji pokušaj otpora turskoj navali uopšte.
Pretpostavlja se da se na polju Kosovu tada borilo 15 do 20 hiljada ratnika na srpskoj strani, protiv oko 30.000 turskih vojnika. Postojeći, sada poznati izvori ne dozvoljavaju preciziranje, ono medjutim što je nesumnjivo jeste da su žrtve na obe strane bile strahovite, a o žestini sukoba svedoči i jedinstven slučaj da su oba vladara poginula. Smrt sultana Murata tada jedini je takav slučaj u celokupnoj turskoj istoriji.
Mučenička žrtva Svetog kneza Lazara, i njegovih saboraca, dobila je postupno legendaran značaj za Srbe. Postala je deo nacionalnog predanja, večita podsetnica na neophodnost otpora i borbe.
Sve potonje oslobodilačke borbe Srba uvek su bile i u znaku Kosova. Vodeća odrednica oslobodilačke borbe Srba tokom čitavog 19. veka bila je poziv na oslobodjenje Kosova. Odlučna pobeda Srba u Boju na Kumanovu 1912. i potom kod Velesa, dovela je do konačnog oslobodjenja Kosova, kao rezultat Prvog balkanskog rata.
Vidovdan se takođe ispostavio kao važan datum u više navrata tokom istorije Srba.
Na Vidovdan 1914, Gavrilo Princip, nacionalni revolucionar i sledbenik Mlade Bosne, izvršio je atentat na Franca Ferdinanda, prestolonaslednika Austrougarske monarhije.
Taj događaj poslužiće vlastima u Beču kao izgovor za ultimatum i potom napad na Srbiju, čime je započeo Prvi svetski rat. Kraljevina Srbija je iz tog rata, po cenu stravičnih žrtava, izašla kao pobednica.
Plod srpske pobede bilo je stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, odnosno od 1929, Jugoslavije.
Obrazovanje zajedničke države te 1918, po opštem uverenju, bilo je ostvarenje davnašnjih nacionalnih ciljeva okupljanja pod jednim državnim krovom zemalja koje su bili istorijski i etnički srpske, kao i drugih jugoslovenskih zemlja u skladu sa proklamovanim ratnim ciljevima Srbije decembra 1914, Niškom deklaracijom.
Na Vidovdan 1919, potpisan je Versajski mirovni sporazum, između zemalja pobednica Antante i Nemačke, vinovnice Prvog svetskog rata.
Godine 1921, Konstituanta odnosno Ustavotvorna Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je upravo na Vidovdan prvi Ustav zajedničke drzave otuda nazvan Vidovdanski.
Na Vidovdan 1881, potpisan je sporazum između Srbije i Austrougarske, poznat kao Tajna konvencija.
Knez, potonji kralj Milan Obrenović preusmerio je tada spoljnopolitičku orjentaciju Srbije prema Beču, razočaran ponašanjem Rusije, počev od nametanja Sanstefanskog sporazuma marta 1878, kada je Rusija namerila da potpuno nasuprot životnim interesima Srba stvori Veliku Bugarsku.
Na Berlinskom kongresu ubrzo potom velike sile izašle su u susret interesima Srba. Ne samo da joj je priznata potpuna nezavisnost, nego je Srbija dobila i teritorijalno proširenje prema jugoistoku. Sastavni deo Srbije tada postaju Niš, Pirot, Leskovac, Vranje, Toplica.
Sporazum iz 1881, ispostaviće se kao blagotvoran za ekonomski uspon Srbije tokom narednih decenija.
Godine 1948, u Bukureštu je obelodanjena Rezolucija Informbiroa o stanju u KPJ, upravo na Vidovdan. Rezolucijom su pozivane takozvane zdrave snage da zbace vrh KPJ.
Godine 2001, na Vidovdan, Tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, izručen je Slobodan Milošević, prethodno predsednik Srbije i SRJ. Ako je verovati tadašnjim vlastima Srbije, niko od njih u tom trentku nije se setio da se izručenje dogadja baš na Vidovdan.
U savremenoj Srbiji Vidovdan je zvanični državni praznik, u znak sećanja i poštovanja prema svima koji su se tokom istorije borili za otadžbinu.
(Espreso/Srbija danas)