Dajan Kanon danas ima 86 godina, a svoj trogodišnji brak sa legendarnim glumcem Kerijem Grantom pamti kao „opasnu po život“.
„Te blage noći 1962. imala sam 25 godina, nevina mlada glumica koja je pokušavala da napreduje u Holivudu.
Još uvek nisam mogla da verujem da mi se udvara čovek koji je, iako 33 godine stariji od mene, bio moj najveći idol. Naši sastanci su do sada bili na neutralnom terenu – zajednički obroci u restoranima širom Los Anđelesa.
A evo me sada šetam sa Kerijem oko njegove prelepe kuće koja se nalazi u brdima iznad grada, dok me on grli oko ramena. Iz velikog dvorišta, sa pogledom na panoramu treperavih svetala koja su izgledala kao da će večno goreti, posmatrali smo sunce sa nijansama ruža kako mirno klizi u izmaglicu Pacifika.
U dnevnoj sobi, gde su drva tiho gorela u kaminu, Keri je sedeo za klavirom i pevao mi serenadu. Odjednom je ustao i rekao mi da ga pratim u njegovu spavaću sobu. Pre nego što sam uspela da prigovorim, on se srušio na krevet, uključio TV i pokazao mi da legnem pored njega.
„Hajde, ne ujedam“, rekao je i u tom trenutku je njegova domaćica Helen ušla u sobu sa ogromnim srebrnim poslužavnikom u naručju, natovarenom našom večerom. „Samo se opusti i ispruži noge, draga“, rekao mi je i to je zvanično bio najneobičniji sastanak u našem životu.
Prvi put smo se sreli nakon što me je Keri video u epizodi TV emisije pod nazivom Malibu Run i pozvao me u svoj bungalov u Universal Studios da razgovaramo o ulozi u filmu koji je producirao.
„Pričaj mi o sebi“, rekao mi je tada dok me fiksirao svojim krupnim očima. Razgovarali smo i razgovarali i kada sam konačno izašla iz njegove kancelarije, bila sam zaprepašćen kada sam videla da sam tamo bila 4 sata.
Filmski deo se nikada nije dogodio, ali počeli smo da se zabavljamo i kada me je pozvao da se vratim u studio da ga gledam kako snima sa Doris Dej, a zatim me odvezao na set u njegovom srebrnom Rols Rojsu, osećala sam se kao kraljica koja sedi pored kralja.
Kako smo se zbližili, Keri mi je poverio priču o svom detinjstvu u Bristolu. Kada je imao deset godina, rekli su mu da je majka otišla na more da se odmori. Ubrzo nakon toga, rečeno mu je da je mrtva.
U stvari, njegov otac Elias, ženskaroš i alkoholičar, ju je odveo u ludnicu, tako da je mogao nesmetano da nastavi da pije i zavodi žene, a ona je još uvek bila tamo kada je on konačno priznao prevaru nekih 20 godina kasnije.
Do tada, Keri je bio na dobrom putu da postane holivudska zvezda i nikada sebi nije oprostio što ranije nekako nije shvatio istinu. „Postao sam bogat i slavan, živeći veličanstvenim životom, a sve vreme moja jadna majka je trunula u ovoj paklenoj rupi“, rekao mi je.
Njen nestanak iz njegovog života kada je bio dečak imao je dugotrajan psihološki uticaj, a on je verovao da njegova tri propala braka imaju mnogo veze sa podsvesnim strahom da će ga i njegove žene napustiti.
Naravno, holivudski tračevi drugačije tumačili njegovu nestalnost u braku, dovodeći u pitanje njegovu seksualnost. I, ironično, dan nakon što smo prvi put spavali zajedno, upoznao me je sa svojim starim prijateljem Noelom Kauardom koji je, naravno, bio otvoreni gej.
Za ručkom, kada je Keri krenuo ka toaletu, Noel je posegnuo preko stola, stavio ruku preko moje i rekao: „Znaš, draga moja, ja sam divlje zaljubljena u tog čoveka.“
„Izgleda da nas je dvoje,“ rekla sam smejući se.
„Avaj, ima toliko nas koji su se iskreno nadali da će da zaigra za naš tim, ali on je čvrsto na drugoj strani“, odgovorio je Noel i ohrabrujuće mi namignuo.
Nije mi bilo potrebno ubeđivanje o Kerijevoj heteroseksualnosti, ali postojali su drugi, veoma fundamentalni, problemi u našoj vezi. Iako sam znala da želim da se jednog dana udam i da imam decu, Keri je bio nepokolebljiv da se nikada više neće oženiti.
„Ne znam šta je to, ali nešto se desi kada vezu formalizuješ. Kao da ti nestane kiseonika, “ rekao mi je.
Podjednako me je uznemirio njegov entuzijazam za uzimanje LSD-a, droge koja savija um sa kojom ga je upoznala njegova treća žena, glumica Betsi Drejk.
Na putovanju u London 1963. godine, imali smo neočekivanog posetioca. Keri je očigledno odlučio da je pravo vreme za moje prvo „kosmičko istraživanje“ i ja sam ušla u dnevnu sobu naše iznajmljene kuće i otkrila da je njegov guru za narkotike, dr Mortimer Hartman, prebačen iz LA-a da me vodi kroz to.
Na kraju sam popustila, iako mi je sve govorilo da bežim, a dr Hartman mi je dao malu plavu pilulu da je rastvorim pod jezikom. Nekoliko sekundi kasnije, ili možda sati, pogledao sam Kerija, koji se pred mojim očima pretvarao u starca. Koža mu je bila opuštena, kapci opušteni, vrat mu je visio kao zapetljani čaršavi.
Zidovi su postali grimizni i disali su. Zatim su došli medvedi koji su plesali, koji su se mrštili i pevali stihove na nemačkom.
„Neka to prestane“, vrisnula sam i dr Hartman mi je dao još jednu pilulu da me nokautira. Osamnaest sati kasnije, probudila sam se sa osećajem kao da me je pregazio kamion.
„Kako, dođavola, džinovski medvedi koji pevaju na nemačkom mogu da te približe Bogu?“ Pitala sam Kerija, zaklevši se da to iskustvo nikada neću ponoviti.
Nadala sam se da će nas uzimanje LSD-a zbližiti, ali kako je stigla 1964. i kada smo ušli u treću godinu našeg udvaranja, bilo je jasno da Keri još uvek nema nameru da se oženi sa mnom.
Tog Božića, prisustvovali smo zabavi koju je priredio Alfred Hičkok, pridružujući se smehu dok je Džejms Stjuart pao kao žrtva jednog od jastučića kojima je Hič voleo da iznenadi svoje goste. Ali novogodišnja noć nas je zatekla same u Kerijevoj kući, sedeli kraj vatre i pijuckali konjak.
Skoro ponoć, rekao je. „Pitam se šta će doneti 1965.“
„Možda rešenje za našu vezu“, rekla sam.
„Žao mi je, više od ovog ne mogu“, rekao je Keri.
„Ne mogu ni ja“, bio je moj odgovor. Bilo je pet iza ponoći i poljubila sam ga u obraz i odvezla se do svog stana da sama počnem Novu godinu. Razgovarali smo telefonom nekoliko puta u narednim nedeljama, ali sam ostala pri svome. Bila sam sigurna u to šta mi treba. Konačno je Keri jedne noći došao u moj stan, ne izgledajući nimalo srećno.
„Prokletstvo, Dajana“, rekao je. „Želiš li da se venčamo?“
To je bilo ono što sam toliko dugo htela da čujem, ali kako su pripreme za naš brak tekle, primetila sam da me Keri često kritikuje. Smetalo mu je kada sam nosila kapu, bio je besan kada sam kosu ofarbala u plavo, govoreći da se hidrogen sa kose apsorbuje u mozak.
Njegovo ponašanje se poboljšalo kada sam otkrila da sam trudna. Bio je oduševljen, a ja sam sebi rekla da će sve biti još bolje kada se venčamo i kada se beba rodi.
Ali posle našeg venčanja u Las Vegasu tog leta, njegovo raspoloženje je nastavilo da se menja, bez upozorenja ili očiglednog razloga. Tokom večere jedne noći, pitala sam ga da li mu nešto nedostaje.
„Ti“, rekao je.
„Ja?“, odgovorio sam. „Gde sam otišla?“
„Dajana, nije do toga gde si otišla, nego gde nisi otišla.“
Znala sam na šta cilja: opet je mislio na LSD. Naravno, predložio je da oboje imamo sesiju sa dr Hartmanom sledećeg dana. Kada sam mu rekla da bi to moglo da ugrozi život naše nerođene bebe, on je odustao, ali su odnosi među nama ostali hladni i pristojni čak i nakon što je naša ćerka Dženifer rođena u februaru 1966.
Ovo je trebalo da bude najsrećnije vreme u mom životu, ali onog dana kada sam se vratila iz bolnice sa Dženifer, bila sam besna i užasno uznemirena kada sam otkrila da je Keri poklonio Bangsa, mog voljenog jorkširskog terijera. Bila je sa mnom deset godina, ali on je insistirao da se može desiti da nekako povredi Dženifer.
Prijatelji su to pokušavali da objasne kao zaštitu oca u kasnim godinama, ali biti sa Kerijem sve je više ličio na prolazak kroz minsko polje.
Nikada nisam znala šta će ga sledeće pokrenuti i kada nije bio na poslu, vukao me je po kući, nabrajajući moje nedostatke. Zašto nisam stavila podmetač ispod čaše, kako sam to parkirala kola, ne bih trebalo da se družim sa tim i tim, sobarica nije dobra jer moramo zadržati intimu i td..
Išlo je i dalje i bez obzira koliko sam pokušavao da se promenim, činilo se da nikad nije bilo dovoljno.
Čak sam se složila sa njegovim predlogom da nađemo dadilju da vodi Dženifer u park svake subote, ostavljajući nas same da zajedno uzimamo LSD. Nadala sam se da ću iz ovih navodno razbijajućih i oslobađajućih seansi izaći kao blistava nova žena koja će se bez napora stopiti kao jedno sa svojim mužem, ali ovaj niz putovanja je samo ubio moj apetit, poremetio san i učinio oboje nervoznim i pospanim.
Kada su moji roditelji postali zabrinuti koliko sam mršava i došli su jednog dana u kuću na obračun sa Kerijem, bio je tih i prijateljski raspoložen, ali nakon što su otišli, nismo razgovarali jedno s drugim dva dana. Konačno, trećeg dana, našao me je kako plačem u kadi i pogledao me sa neskrivenom razdraženošću.
„Zašto plačeš?“, upitao je.
„Ne daješ šansu našem braku“, jecala sam. „Skoro kao da želiš da odem.“
„Možda je to sve u čemu sam dobar — da nateram ljude da me napuste“, rekao je dok je izlazio iz kuće, zalupivši vratima.
Te večeri nije došao kući, a sledećeg jutra je stigao njegov agent i rekao mi da Keri želi razvod. Kasnije tog dana Keri je došao kući i rekao da je ovo samo bio trik da mi se javi. Još uvek je bio opsednut idejom da će me LSD učiniti celom kao ličnost, a strah da će možda Dženifer pripasti Keriju nakon razvoda bio je strašniji od uzimanja narkotika.
Pristala sam na LSD ponovo i ovog puta iskustvo je bilo strašnije nego ikada ranije. U jednom trenutku sam se osećala kao da sam uvučena u mračni tunel. „Vadite me odavde!“ Vrisnula sam na Kerija. „Ne mogu da dišem. Ja ću umreti.“
„Onda ćeš se ponovo roditi!“, odgovorio je, klečeći pored mene. Oči su mu izgledale kao dve blistave lokve žive. „Bićeš preporođena i bićeš kao nova.“
Tek kada sam počela da vrištim, konačno je popustio i dao mi valijum da neutrališem efekte LSD-a.
„Nikad više“, rekla sam mu kada sam se konačno oporavila. „Moja psiha neće podneti još jedno takvo iskustvo.“
„Ako neće, neće,“ rekao je kratko i otišao.
Povukli smo se nazad u smrtonosno učtiv hladni rat našeg braka, ali je došlo do prekretnice kada su me neki prijatelji nagovorili da posetim duhovnu isceliteljku po imenu Lili Kauel.
„Ne znam šta da radim“, rekla sam joj. „On želi da se promenim, pa sam pokušala da se promenim.“ I tada sam joj sve rekla. Kada sam završila, ona mi je nežno klimnula glavom. „To ne zvuči kao ljubav“, rekla je.
Nekoliko meseci kasnije, sudija mi je odobrio razvod na osnovu Kerijeve emocionalne okrutnosti. Svaka od njegovih advokatskih kritika mene kao žene i majke otvorila je novu i strašnu ranu.
Nakon što je razvod završen, osećala sam se kao da se crna rupa nastanila u mom duhu. Na kraju sam doživela slom i primljena sam u psihijatrijsku bolnicu gde su mi lekari rekli da je LSD doprineo mom krhkom stanju uma i da sam imao sreće što sam živa.
Istina je da Keri nikada nije voleo ženu kakva sam bila; voleo je „prosvetljenu“ ženu za koju se nadao da će mi LSD pomoći da postanem. I ako mi je trebao bilo kakav podsetnik na to, morao sam samo da se osvrnem na noć kada smo se sreli u restoranu u mesecima koji su prethodili našem razvodu.
„Stalno tražiš da se promenim. Shvatam“, rekrekla sam mu. „Ali Keri, baš ovde, upravo sada, da li me voliš baš takvu kakav jesam?“
Zadržala sam dah i zagledala se u njega. Lice mu je bilo prazno. Ništa. „Hvala ti što si bio iskren prema meni, Keri“, rekao sam. „Sada moram da idem.“ Bio je to poslednji put da sam ikada bila sama sa njim.“
(Stil)