U dogovoru sa svojim suprugom, odlučila je da ona zarađuje novac, a on bude tata koji ostaje kod kuće. Sada deli lekcije koje svi treba da znaju.
„Ja sam neko ko donosi novac u kuću, dok moj muž ostaje kod kuće sa decom. Rekla bih sedam stvari svim porodicama koje odluče da krenu ovim putem“, započela je Andrea Mek. „Kada smo se dogovorili da jedno od nas dvoje bude zadužen za finansije, borila sam se da pronađem smernice za ovu situaciju. Porodice u našoj okolini često su uključivale dva zaposlena roditelja ili možda mamu koja ostaje kod kuće ili radi sa skraćenim radnim vremenom. Retko kada smo mogli, ako i ikad, da vidimo tatu koji ostaje kod kuće“, započela je Andrea.
Naučila je važne lekcije, a u svojoj ispovesti želi da prenese iskustvo koje će mnogima značiti:
„Prijatelji i kolege nisu tako lako odustajli od posla, tako da nismo imali mnogo ljudi od kojih bismo mogli da tražimo savet. Uprkos svemu, znali smo da je to put pravi za našu porodicu. Očekivali smo treće dete, a iako smo i moj muž i ja imali sve veće karijere inženjera i trgovca, odlučili smo da ja budem ta koja će hraniti porodicu, a da moj muž postane tata koji ostaje kod kuće. Šest godina kasnije i sada sa četvoro dece, oboje smo se mučili i mnogo naučili. Evo sedam stvari koje bih rekla drugim porodicama koje odluče da krenu ovim putem:
Bićete srećni i opterećeni
Osećam se neverovatno privilegovanom što imam muža koji kao tata ostaje kod kuće. Mnoge žene koje dobro zarađuju nemaju supruga koji može sve kod kuće da pokrije. Ipak, moram da priznam da mi se ponekad čini kao da imam dva posla sa punim radnim vremenom, sa malo vremena za odmor i zadovoljstvo.
Ako ne priskočim u pomoć oko kućnih poslova, sva odgovornost pada na mog supruga koji takođe nema pauzu. To postaje stresno. Postajem frustrirana kada me on ili deca prekidaju na poslu da bi me uključili u kućne stvari. Moja uloga je tu postala minimalna, a postala sam poznata po tome što kažem: ‘Ako ne radim, nećemo imati novca’. To zvuči jako dramatično, ali je istinito.
Ne možete da se poredite
Delimo svakodnevne kućne poslove – planiram obroke i prodavnicu, on kuva. Ja perem veš, on ga prostire. Podelili smo i vreme za spavanje i jutarnje rutine. Ponekad se brinem da moj muž ne razume da kada spremam večeru ili perem veš, još uvek imam sve druge poslovne obaveze. Sa druge strane, moj muž je žrtvovao svoju karijeru i nosi većinu odgovornosti i stresa oko vaspitanja dece, tako da je i on usamljen i preopterećen.
Ovo je situacija kada lako možete da upadnete u zamku poređenja ili da dajete prioritet sopstvenim pritiscima i perspektivama, tako da su potrebni podsetnici, a to je da ste zajedno doneli takav izbor, da je to ono što je najbolje za vašu porodicu i da oboje naporno radite da sve obezbedite.
Rešavanje problema oko novca
Moj muž i ja imamo dva različita načina razmišljanja u vezi sa finansijama. Kao trgovac i preduzetnik, kreativnija sam. Kao inženjer, moj muž je više analitičan. Svako od nas nosi različite filozofije, mišljenja i strahove o novcu. Na primer, moj muž kaže da se ponekad oseća kao da ne može da troši novac na sebe jer ne zarađuje. Sa druge strane, ponekad moram da se podsetim na porodicu pre nego što potrošim novac na sebe i razmislim kako će to uticati na nas.
Pokušavam da mu objasnim da smo tim i da je to naš novac. Trebalo bi da slobodno kupuje šta god želi, a ja očekujem isto. Dogovorili smo se da moramo unapred da razgovaramo o svakoj kupovini koja je preko 500 evra.
Kada sam napustila svoj posao 2020. da bih osnovala svoju firmu, to je bio ‘skok vere’ za oboje. Morali smo da imamo ogromno poverenje da ćemo moći da prebrodimo finansijsku krizu. Iskrena komunikacija i puno poverenja je ključ uspeha. Pre nego što donesem bilo kakvu značajnu odluku o svom poslu, često o tome razgovaram sa svojim mužem – ne zbog ‘dozvole, već zato što cenim njegovo mišljenje i trud.
Ne možete da brinete o tuđim mišljenjima
Kada sam nedavno popunjavala formular koji je mojoj ćerki bio potreban za upis na fakultet, navela sam prihode koje zarađujem za našu porodicu. Obavestili su me da nam nedostaju podaci jer prihodi mog muža nisu uključeni.
Jednostavno nisu mogli da zamisle da sam ja jedina zaposlena u porodici i pretpostavili su da smo propustili ovaj korak. Postoji mnogo zastarelih zabluda i stereotipa, ali ne možete da brinete o tuđim mišljenjima. Mi ne marimo za njih. Sigurni smo u svoje izbore i to je jedino što je važno.
Ne dozvolite egu da stane na put
Moram da se oduprem porivu da ‘imam sve’ ili ‘uradim sve’. Kao mama, naravno, želim da učestvujem u svakodnevnom životu svoje dece – sportskim događajima, da ih pokupim iz škole, pa čak i da se povežem sa drugim mamama. Činjenica je da je obavljanje ovih stvari veoma teško, jer zahteva od mene da se žrtvujem i na poslu, ali na kraju – moja odgovornost je da zaradim.
Takođe sam svesna da većina mama ne razume moj stav. Uviđam da brzo istaknem da ne mogu da učestvujem u nečemu jer radim ili da se osećam ogorčeno što okolina ne razume pod kojim sam pritiskom i šta sve moram da žrtvujem da bih prisustvovala nečemu u školi.
Zahvalnost partneru je najvažnija
Zahvalnost pomaže vašem partneru da se oseća cenjenim. Na primer, mogla bih da kažem svom mužu: ‘Hvala ti što držiš tvrđavu da bih mogla da radim ono što volim’ ili bi mi moj muž mogao da kaže: ‘Hvala ti što se toliko trudiš da meni i našoj porodici pružiš sve’.
Dajte lekciju muškarcima i ženama
Kao mama, želim da budem uključena u živote svoje dece i da brinem o domu i porodici, ali sam svesna stigmi i stereotipa koji šalju poruke o tome šta mame ‘treba’ da rade. Pre nekoliko godina, kada su moja deca jednog popodneva došla u moju kancelariju da me vide, čovek u liftu ih je pitao da li su tamo da ‘posete tatu na poslu’, na šta sam brzo odgovorila: ‘Ne, oni su ovde da posete mene, njihovu mamu, na poslu’.
Vi ste takođe u ulozi da prkosite stereotipima. Pokažite drugim ženama da je u redu biti glavni ili jedina osoba koja zarađuje, a muškarcima pokažite da je u redu da njihova karijera zauzme drugo mesto u odnosu na karijeru svog partnera“, glasi Andreina ispovest.
(MONDO)