Gospođa Branka (60) iz Dalmacije smatrala je da je njen sin imao dobar brak, a sa snajom se dobro slagala. Živela je blizu njih i često ih je posećivala, jer je povremeno čuvala svoju unuku. Kada je čula da se razvode, kaže, držala se za glavu, a kada je saznala ko je treća osoba, umalo se nije onesvestila.
„Ja sam samo jaukala, ponavljala sam šta me je to snašlo. Danima sam se sabirala, zvala jednog, pa drugog“, govori i danas s ubrzanim otkucajima srca, za mojevrijeme.hr.
„Sin je samo rekao da je tako, da napušta prvu ženu i da ne mogu ništa da promenim, ali nije ulazio u dublje razgovore sa mnom. I nemam mnogo da pričam šta je i kako je bilo, dolazila je kod njih ta žena, njena drugarica, i ja sam je tamo videla jednom-dvaput. Možda su se njih dvoje sreli negde drugde, mi smo malo mesto. Tu se nešto razvilo, kako i kada, sada nije bitno“, uznemireno priča gospođa Branka.
„Snaja za sve krivi mene“
Kada je videla da nema pomoći i da bi njen sin mogao da joj okrene leđa ako nastavi da paniči, naterala se da stane na loptu.
„Rekala sam im da mi dovedu unuku dok sve ne reše, ali onda je snaja rekla da mala ide kod nje, da smo svi najgori ljudi na svetu. Tu je ja razumem, verovatno bi i sama tako razmišljala u ljutnji i besu i ljubomori. Volela bi da se i ona smiri, jer sada ima otrovan jezik. Ovo će uticati na mene, a ja moram da se pravim jaka, ne želim da izgubim sina i unuku“, rekla je ona.
Najteže joj je što ju je snaja, koju je volela, pozvala i rekla joj da je za sve ona kriva, da ga je uvek u svemu branila, da je nikada nije podržavala kada se žalila na bilo šta na njega. .
„Žalila se samo na to što on ništa ne radi po kući, što je sve na njoj, što ne vidi ni prašinu, ni prljave podove, ni veš u korpi. Znam da je retko i kuvao, a ona se na to bunila, da ništa ne preuzima kod kuće i da oboje rade. Ja sam ga branila, rekla sam joj da nije tako, da neće ništa, da se puno i oko ćerke davao, vozio je, vodio je, igrao se sa njom, ne znam, činilo mi se da je dobar prema svojoj ženi. Ali evo šta se na kraju desilo“, nastavlja ona.
Ona je tada naglasila da nema istine u tome da je ona kriva za raspad tog braka.
„To nije tačno, ona mi se više sviđa kao ličnost nego nova supruga mog sina, ni posle mnogo meseci ne mogu i verovatno neću da se kajem. Rekla sam joj to, ali ona to ne želi da čuje. E, dragi ljudi, ja sam ga na kolenima molila da se predomisli. Ali sada je to otišlo predaleko, vidim da se neće vraćati u taj brak, nastavio je sa svojim životom, a previše je prkosa i gorčine u snaji“, objasnila je Branka.
Zli jezici peku
Kaže da ne može da kaže šta će i kako će se dogovoriti oko ćerke, odnosno njene unuke, dok ne vidi papirnato rešenje. Poznaje svog sina dovoljno dobro da zna da će tražiti redovno vreme sa ćerkom.
„Nadam se da bivša snaja neće sprečiti malu da se viđa sa ocem, to bi ipak štetilo detetu. Vidim je malo, a toliko patim da ne mogu da vam opišem koliko patim. Ovo će zauvek pratiti našu porodicu, a sada mogu samo da sedim i plačem, ili mogu da se molim svaki dan da Bog sve preokrene na dobro“.
„Znam i da nas celo mesto ogovara, zamislite dramu odlaska sa prijateljicom… ali nekako ću podneti te jezike. Kad bi se moja porodica vratila u neku normalu“, rekla je na kraju gospođa Branka.
(Stil/ Moje Vrijeme)