Roditelji često umeju da zažale zbog teških reči koje su izgovorili svojoj deci u stanju besa ili frustracije. Ponekad smo jednostavno umorni ili nemarni i umemo da kažemo nepromišljen komentar ili podsmešljivu opasku. Ponekad jednostavno kažemo nešto glupo, a da ne razmislimo o tome kakve to posledice može da ostavi na dečji, osetljivi mozak.
Neke reči čak mogu da nanesu emocionalnu štetu na duge staze!
Da, roditeljstvo je teško i nije jednostavno pronaći volju, mudrost i strpljenje da uvek kažemo pravu stvar! Ipak, dobra vest je da uz malo razmišljanja i posvećenosti mirnoj, ljubaznoj komunikaciji majke i očevi imaju moć da preventivno deluju i da izbegnu da svoju decu povrede teškim rečim.
Koju stvar nikada ne bi trebalo da kažete svojoj deci? I šta treba da im kažete umesto toga? To su dva pitanja koja su novinari portala „YourTango“ postavili različitim stručnjacima za vaspitanje i edukaciju dece.
10 IZJAVA KOJE NA DUGE STAZE MOGU DA NAŠKODE DECI
1. Pojačajte svojom reči akcijom. Nikada nemojte kazati: „Radi kako ti kažem, a ne kako ja radim“ (Ne oponašaj moje ponašanje, već slušaj moja uputstva). Bolje je kazati: „Ponekad samo moramo duboko udahnuti i jednostavno to uraditi“.
2. Izbegavajte nepotrebna poređenja sa drugom decom, bilo u negativnom, bilo u pozitivnom smislu. Umesto toga, pohvalite jednu specifičnu karakteristiku ili ponašanje pozitivnog tipa.
„Voleo bih da si više kao…“ ili „Zašto nisi kao…“ je najgori tip rečenice koju možete da izgovorite svojim mališanima. Ove reči imaju moć da uruše njihovo samopoštovanje, psihološku sigurnost i individualizam. Umesto toga, predodredite svoje dete za uspeh i emocioanlnu sigurnost govoreći stvari kao što su „U redu je nekad ne uspeti. Ono što je važnije je da damo sve od sebe“ ili „Imam apsolutno poverenje u tvoje sposobnosti. Daj sve od sebe u ovome“.
3. Podržite njihove emocije! Nikada nemojte kazati „Nemoj da budeš ljut (ili povređen, besan, nervozan…)“. Umesto toga kažite: „U redu je da budeš ljut. Hajde da razgovaramo o tome“.
4. Koristite podržavajuće, ohrabrujuće reči. Izjave kao što su „Tako si me razočarao“ ili „Toliko si teško dete“ mogu da nanesu ogromnu štetu detetovom samopoštovanju. Umesto toga pokušajte da koristite fraze koje će ohrabriti vaše dete i pomoći mu da se oseća cenjeno i voljeno. To, na primer, mogu da budu izjave kao što su „Znam da se trudiš“ ili „Ponosan sam na tebe zbog…..“
5. Naglasite moć izbora, a ne nedostatak resursa! Nikada nemojte govoriti svojoj deci: „Nemamo para za to“ ili „Ne možemo to sebi da priuštimo“. Kada ovo kažete, ugrađujete u njih osećaj siromaštva u njihov mentalni program koji bi lako mogli da nose sa sobom tokom celog života. Umesto toga kažite: „Mi sada treba da iskoristimo naš novac za nešto drugo“. To govori o izboru da usmerite tok novca, umesto da naglasite njegov nedostatak.
6. Napravite prostor da iskažu sopstveni stav. Kada se nešto dogodi, nikada ih ne pitajte: „Zašto?“. To uglavnom zvuči kao optužba i poziva decu da iznesu odbrambenu stranu priče. Umesto toga pitajte ih: „Šta se dogodilo?“; ovo pitanje poziva vašu decu da ispričaju svoju stranu događaja, problema ili pojave.
7. Razmišljajte o tome da li ste možda nepravedni ili previše oštri. Najteži udar na samopoštovanje dece je da čuju: „Šta nije u redu sa tobom?“, makar to izrečeno u šali. To je trenutak kada u svakoj osobi počinje mahnita potraga za ličnim manama, a reći ovo detetu, koje tek shvata kako funkcioniše ovaj svet i ko je ono samo, je poražavajuće može da ima doživotni uticaj. Ako se vaše dete loše ponašalo ili učinilo nešto što ne treba, prvo se pozabavite svojim sudovima o detetu i situaciji. Kada se smirite postavite pitanje: „Šta se dogodilo pre toga?“ ili „Šta si razmišljao pre nego što se to dogodilo?“ (naravno, pitanje prilagodite jeziku koji odgovara uzrastu deteta).
8. Izbegavajte nametanje krivice i sramote. Reči kao što su „Ovo je tvoja greška“ nikada ne treba reći detetu. Živimo u društvu prepunom krivice, osuđivanja i stida. Deca najbolje uče kada su uverena da svi greše i da smo svi mi ovde da naučimo da budemo bolji i da svi grešimo na tom putu.
9. Ohrabrite ih po pitanju napretka u budućnosti. Nikada nemojte da kažete svom detetu: „Od tebe neće biti ništa kad odrasteš“. Umesto toga, recite mu: „Brinem se da te tvoje ponašanje/stav vodi putem koji ti neće dozvoliti da razviješ svoj puni potencijal. Verujem da možeš da ostvariš sve što poželiš i nadam se da ćeš i sam to shvatiti i početi da praviš pametne izbore“.
10. Ne mešajte se previše u to šta vaš tinejdžer jede. Retko ko dobro reaguje kada mu neko kaže šta treba jesti, a šta ne. „Ne bi trebalo to da jedeš“ ili varijacije te izjave tipa „Da li ti je to zaista potrebno?“ su komentari koji štete odnosima. Čak i saveti kao što su „Da sam na tvom mestu ne bih to jeo“ su opasna teritorija. Verovatno je svaka fraza koja počinje sa „Ne bi trebalo“ štetna, ali ishrana je posebno osetljivo i lično pitanje. Najbolja praksa je da se fokusirate na sopstvenu ishranu i da držite jezik za zubima. Ako smatrate da je apsoludno neophodno dati komentar, držite se predloga kao što su: „Zašto ne bismo večerali, a tek onda uzeli slatkiše?“ ili „To bismo mogli da jedemo sutra“. Ili pokušajte da koristite izjave o sopstvenom ukusu kao što su: „Bolje mi je kada jedem manje mesa, a više povrća“. Sve dok kontrolišite svoj ton, ove fraze otvaraju vrata za dalje razmatranje i ne izgledaju kao da direktno govorite nekome šta da radi.
(Žena Blic)