U svetu, rak debelog creva je treći po učestalosti javljanja i godišnje oboli oko dva miliona ljudi, a jedan milion premine, što ga svrstava u drugi najsmrtonosniji karcinom. U Srbiji se bolest otkrije kod oko 4.500 ljudi, a čak 3.000 premine.
Zašto je u Srbiji veća smrtnost i šta bi trebalo svako od nas da uradi kako bi preživeo ovu opaku bolest ako se od nje razboli, za Stil govori dr Jelena Jevtović.
Dr Jelena Jevtović, doktor medicine u Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju u UKCS u Beogradu
– Smrtnost je visoka jer se kod velikog broja pacijenata bolest otkrije u uznapredovalom stadijumu, što znači da je dijagnostikovana kasno i da se na bolest moralo misliti dosta ranije.
Problem je i to što je u najvećem broju slučajeva bolest asimptomatska pa se pacijenti i ne javljaju lekaru, a s druge strane, skrining program još uvek nije dovoljno razvijen i pacijenti nemaju svest o tome da treba da se redovno kontrolišu.
Koji su problemi zbog kojih obavezno treba da se javimo lekaru, bez obzira na godine?
– Nekada prvi simptom može biti pojava nespecifičnih bolova u trbuhu i gubitak u težini u trajanju od nekoliko meseci. Inače, svaka vidljiva krv u stolici, izmenjen ritam pražnjenja creva u vidu učestalijih, neformiranih stolica ili njihovog otežanog pražnjenja koji traje duže od tri meseca treba da bude alarm da se pacijent javi lekaru.
Takođe, promena u obliku stolice jedan je od simptoma bolesti. Karakterističan znak tumora rektuma je sužena stolica, tanka kao olovka.
Šta, čak i ako nemaju tegobe, treba da preduzmu starije osobe, koje češće obolevaju?
– Poželjan je skrining debelog creva kod svih osoba starijih od 50 godina. Izvodi se jednostavnim testom stolice na skriveno krvarenje u tri uzorka stolice. Ako su testovi negativni, treba ih ponoviti za dve godine, a ako je jedan test pozitivan, pacijent se upućuje na kolonoskopski pregled.
Da li to znači da se sumnja na kancer?
– Pozitivan test ne znači istovremeno i postojanje tumora – uzrok krvarenja mogu biti i benigni polipi, zapaljenske bolesti creva, venske bolesti.
Dijagnoza karcinoma debelog creva se postavlja kolonoskopskim pregledom sa biopsijama i histopatološkim nalazom, uz obaveznu laboratorijsku i radiološku dijagnostiku – skener grudnog koša, abdomena i karlice, odnosno magnetnu rezonancu abdomena i karlice.
Kako pobediti stid, nije svakome lako da otkriva lekaru ovaj deo tela?
– Vrlo često je stid razlog odlaganja posete lekaru. Mislim da je potrebno više pričati o tome, podizati svest u populaciji o značaju blagovremenog javljanja lekaru i otkrivanja bolesti. Takođe, neophodan je odgovarajući stepen poverenja pacijenta u svog lekara.
Iako je u pitanju zastrašujuća dijagnoza, šta je dobra vest?
– Bolest je izlečiva ako se otkrije na vreme! Ako je bolest otkrivena rano, radikalna hirurška operacija je najčešće jedini i dovoljan modalitet, dok je kod karcinoma u odmaklom stadijumu, pored operacije, neophodno dalje onkološko i radioterapijsko lečenje.
Da li metastatska bolest ima uvek lošu prognozu?
– Ne, više ne znači smrtnu presudu! Zahvaljujući razvoju i primeni novih ciljanih terapija, kod nekih pacijenata može doći do izlečenja, a kod većeg broja obolelih poboljšano preživljavanje i kvalitet života. Od prošle godine dostupnost i primena ciljane terapije u Srbiji je lečenje pacijenata izjednačilo sa evropskim i svetskim standardom.
Šta posebno savetujete i zdrave i bolesne?
– Treba da zapamte da su najbolja preventiva redovni lekarski pregledi – kod mlađih od 40 bar jednom godišnje, u srednjoj životnoj dobi na šest meseci. Savetujem i uredan životni stil – brigu o zdravoj ishrani, redovnom snu i fizičkoj aktivnosti, smanjenje stresa.
(Stil)