Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Duhovski ponedeljak. Juče je bio jedan od najvećih praznika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Sveta trojica ili Duhovi, koji se obeležava 50. dan posle Uskrsa i deseti dan posle Spasovdana.
Duhovi predstavljaju i „rođendan“ Hrišćanske crkve, a nazivaju se još i Trojice, Trojičin dan, Silazak svetog duha na apostole. Po značaju to je treći praznik, posle Uskrsa i Božića, i kao oni, takođe se slavi tri dana.
Praznovanje se nastavlja cele sedmice, ne posti se i to je takozvana trapava nedelja. Tako je danas Duhovski ponedeljak, a sutra se obeležava Duhovski utorak.
Prema narodnim verovanjima, tokom tri dana Duhova se ne prave slavlja, kao što su svadbe, krštenja i tome slično.
U pojedinim delovima Srbije se veruje da u vodi vladaju neke zle sile, pa da se tokom ova tri dana nikako ne treba kupati u rekama.
Tri dana je crveno slovo, tako da se ni danas, ni sutra, tako da nikako ne treba obavljati teže fizičke poslove, kao ni šivenje i slične „ženske“ poslove.
Narodna verovanja na ovaj dan su različita u Srbiji. Veruje se, naime, da će one devojke koje se umiju vodom, u kojoj je stajalo cveće od kojeg se pletu venčići, preko cele godine imati čisto i belo lice.
Sa druge strane, muškarci koje devojke budu darivale venčićem, prema narodnom verovanju u istočnoj Srbiji, godinu će završiti kao mladoženje.
Na drugi dan Duhova nipošto ništa u kući ne sme da se obavlja od težih poslova, niti sa iglom, jer se ovakvo ponašanje smatra nepoštovanjem apostola i svetaca i ne obraćanjem pažnje na njihove reči.
U zapadnoj Srbiji, pak, običaj je da se na ovaj dan ukućani sete preminulih u toj godini i prirede im simboličnu trpezu kako bi sačuvali dom od zlih sila!
Duhovski ponedeljak je prvi dan posle Duhova i u mnogim evropskim i ostalim zemljama se praznuje kao neradan dan: u Austriji, Barbadosu, Belgiji, Grčkoj, Gibraltaru, Danskoj, Islandu, Kipru, Luksemburgu, Mađarskoj, Nemačkoj, Norveškoj, Rumuniji, Francuskoj, Holandiji i Švajcarskoj.
(Espreso)