Mi zapravo ne znamo šta nas motiviše ili zašto radimo to što radimo
Prošlo je manje-više 100 godina otkako je Frojd napisao mnoge od svojih revolucionarnih knjiga i radova o ljudskom umu. I dok su neke od njegovih teorija diskreditovane, mnoge glavne ideje su rođene i još uvek su aktuelne danas.
Rođendan Sigmunda Frojda bio je 6. maja (rođenog 1856). Prošlo je manje-više 100 godina otkako je Frojd napisao mnoge od svojih revolucionarnih knjiga i radova o ljudskom umu – istražujući i teoretizirajući snove, kulturu, razvoj u detinjstvu, sek*ualnost i mentalno zdravlje. I dok su neke od njegovih teorija diskreditovane, mnoge glavne ideje su potvrđene i i dalje su aktuelne, prema Discover Magazinu.
Oni su putokaz za naše umove i još uvek su korisni i prihvaćeni – na ovaj ili onaj način – od svih obrazovanih ljudi, koji se bore sa pitanjima samospoznaje i ljudskih motiva. Frojd priča priču koju malo ko od nas želi da čuje: Ne poznajemo sebe. Mi zapravo ne znamo šta nas motiviše ili zašto radimo to što radimo. Naše svesne misli su samo vrh našeg mentalnog ledenog brega.
1) Nesvesno. Ništa ne dolazi „iz vedra neba“: Frojd je otkrio da ne postoje slučajnosti i slučajnosti. Čak i „nasumična“ osećanja, ideje, impulsi, želje, događaji i akcije nose važna, često nesvesna, značenja. Svako ko je ikada napravio „frojdovsku grešku“ koja ih je osramotila ili zbunila, potvrdiće važnost nesvesnog značenja stvari koje radimo i govorimo. Taj put kada ste „slučajno“ ostavili ključeve u stanu svog ljubavnika možda je bio nesrećan slučaj; ali verovatnije je da ste, barem nesvesno, želeli da se vratite po još. Od snova, preko frojdovskih omalovažavanja, do slobodnih asocijacija – udubljivanje u nesvesno kao sredstvo za otključavanje često skrivenih ili poricanih fantazija, trauma ili motivacija i dalje je ključno za sticanje cele istine o ljudskom ponašanju.
2) Sek*ualnost je svačija slabost i snaga: Se*s je glavni motivator i zajednički imenitelj za sve nas. To nije poruka koju mnogi žele da čuju. Toliko je veliko naše gađenje prema ovim elementarnim darvinističkim principima – koji su doveli do ljudskog trijumfa nad svim drugim živim bićima – da smo proveli veliki deo svog vremena negirajući mračnu stranu naših života. Čak se i najrazboritiji pojedinci koji izgledaju puritanski u velikoj meri bore protiv svojih sek*ualnih apetita i izražavanja. Treba samo pogledati mnoge skandale koji su potresli Vatikan, fundamentalističke crkve, političare i poznate ličnosti. Frojd je rano u viktorijanskom Beču uočio ovu oštru borbu kod muškaraca i žena i odatle lako ekstrapolirao.
3) Cigara nikada nije samo cigara (osim kada jeste): Opšteprihvaćena je ideja u savremenoj psihologiji da je sve određeno više faktora i takođe idiosinkratično za pojedinca. Dakle, ništa nije tako jednostavno određeno. Pa da li je to duda? Dobro. Penis? Možda. Cigara? Naravno. Međutim, malo ko bi tvrdio da sva značenja imaju duboke implikacije. Ovde nema polemike. Pa samo napred, uzmi cigaru.
4) Svaki deo tela je erotski: Frojd je od samog početka znao da su ljudska bića sek*ualna bića. On je svoju inspiraciju uzeo od bebe koja doji majčinu dojku da ilustruje primer zrelije sek*ualnosti, rekavši: „Niko ko je video bebu kako tone unazad sita sa grudi i zaspi zarumenenih obraza i blaženog osmeha, ne može izbeći razmišljanje da ova slika ostaje kao prototip izražavanja sek*ualnog zadovoljstva kasnije u životu.“ Znao je, takođe, da sek*ualno uzbuđenje nije ograničeno na geni*alije, jer se zadovoljstvo postiže erotskom vezanošću za potencijalno bilo koji idiosinkratično definisan deo tela, i definitivno nije ograničen na polni odnos između muškarca i žene. Čak i danas mnogi ljudi imaju velikih poteškoća da prihvate ovu ideju.
5) Misao je zaobilazni način želje: Frojd je otkrio da sam čin razmišljanja (željenja i maštanja) sam po sebi zadovoljava. U stvari, ono što terapeuti i psihoanalitičari obično primećuju je da je fantazija više mentalno i fizički stimulišuće ispunjenje nego stvarna, stvarna životna akcija oko koje je fantazija organizovana. Da li je čudo što se stvarnost ne meri sa intenzivnom, živopisnom fantazijom? Frojdovo zapažanje da je pokušaj ljudi da maštaju stvari u stvarnost danas u potpunosti prihvaćen od strane neuronaučnika kao osnova za maštu.
6) Lekovi koji govore: „Ako neko progovori, postaje lakše“ Iz Frojdovog uvodnog predavanja KSKSV. Bez obzira da li je terapija pojedinca zasnovana na frojdovskoj psihoanalizi ili nekom drugom obliku terapije razgovorom, dokazi su jasni da razgovor pomaže u ublažavanju emocionalnih simptoma, smanjenju anksioznosti i oslobađa um osobe. Dok lekovi i kratka terapija često mogu biti efikasni u ublažavanju simptoma, terapija razgovorom koristi moćno oruđe terapijskog odnosa. Celokupna osoba je uključena u lečenje, a ne samo skup simptoma ili dijagnoza, stoga je moguća dublja i trajnija promena.
7) Odbrambeni mehanizmi: Termin „odbrambeni mehanizam“ je toliko deo našeg osnovnog razumevanja ljudskog ponašanja da ga uzimamo zdravo za gotovo. Ipak, ovo je još jedna konstrukcija koju su razvili i teoretizirali Frojdovi (Sigmund i njegova ćerka Ana). Prema Frojdu, odbrambeni mehanizmi su psihološke strategije koje podsvesni um dovodi u igru da bi manipulisao, poricao ili iskrivio stvarnost kako bi se zaštitio od osećanja anksioznosti i/ili neprihvatljivih impulsa. Među mnogim vrstama odbrambenih mehanizama koje je skovao Frojd, odnosno potiskivanje, racionalizacija, projekcija, poricanje je možda najpoznatiji. Poricanje je potpuno odbijanje da se prizna ili prizna da se nešto dogodilo ili da se trenutno dešava. Poricanje može biti lično – na primer poricanje zavisnosti ili negiranje bolnog životnog iskustva – ali može imati i oblik poricanja naučnih, društvenih i kulturnih fenomena – na primer, realnost klimatskih promena ili holokausta.
8) Otpor promenama: Naši umovi i obrasci ponašanja inherentno se opiru promenama. Novo je, preteće i nepoželjno – čak i kada je to promena za dobro. Psihoanaliza je dobro shvatila ovaj sveprisutni princip otpora i pronašla alate da ga osvesti i pobedi njegovu tvrdoglavu sposobnost da stvara prepreke za kretanje napred, kako pojedinaca tako i grupa.
9) Prošlost utiče na sadašnjost: Ovo bi moglo izgledati kao nerazumno za većinu nas u 2015. godini, ali pre više od 100 godina, ovo je bio „ahh-ha“ trenutak za Frojda. Danas mnoge Frojdove teorije o razvoju u detinjstvu i efektima ranog životnog iskustva na kasnije ponašanje u velikoj meri doprinose pomoći i lečenju pacijenata čiji su životi zaglavljeni u obrascima koji se ponavljaju.
10) Transfer: Primer prošlosti koja utiče na sadašnjost je koncept transfera, još jedna Frojdova konstrukcija koja se široko razume i koristi u današnjoj psihološkoj praksi. Transfer se odnosi na veoma snažna osećanja, nade, fantazije i strahove koje imamo u vezi sa važnim odnosima našeg detinjstva koji se nesvesno prenose i utiču na današnje odnose.
11) Razvoj: Humani razvoj se nastavlja tokom životnog ciklusa; uspešan život zavisi od prilagodljivosti i savladavanja promena sa kojima se svako od nas suočava. Svaka nova faza života predstavlja izazove i pruža priliku da preispitamo naše osnovne lične ciljeve i vrednosti.
12) Cena civilizacije je neurotično nezadovoljstvo: Frojd je rekao: „Sklonost agresiji predstavlja najveću prepreku civilizaciji“. Malo koji mislilac je tako nepokolebljivo gledao na ljudsku agresiju kao Frojd. Dok je avgustovsko oružje još odjekivalo i evropski antisemitizam je rastao, Frojd je pisao Civilizacija i njena nezadovoljstva (1929), izjavljujući: „Čovek je čoveku vuk. Ko … će imati hrabrosti da ospori ovu tvrdnju?“ „Muškarci nisu nežna stvorenja koja žele da budu voljena“, pisao je Frojd 1929. koristeći reči koje su danas relevantne kao i tada, „već su (je) stvorenja čiji je instinkt (je) agresivnost“. Nastavljamo da se susrećemo sa neprijateljem…i to smo mi. Ipak, ako ne možemo da se promenimo, šta će se dogoditi sa našom civilizacijom?“
Nacistički osvajači u Drugom svetskom ratu zabranili su i napali Frojda, kao i komunisti kasnije. Urednik Njujorkera Dejvid Remnik citira lidera Hamasa koji je rekao da Izrael mora biti uništen zato što „medije — kontrolišu Jevreji. Frojd, Jevrejin, bio je taj koji je uništio moral“. Ali Frojd nije voleo Ameriku. Mislio je da su Amerikanci svoju sek*ualnost kanalisali u nezdravu opsesiju novcem.
(Izvor: Espreso/ Huff post)