Devojka 20-ih godina je na portalu za samce opisala kakvog muža traži i objasnila zašto. Potražila je i savete ostalih tipa – kako doći do bogataša.
Odgovor je dobila od imućnog bankara koji joj je, između ostalog, objasnio da bogataši nisu glupi i da sa devojkama poput nje rado izlaze, ali ih ne ožene.
Ovo je njena objava, a ispod je odgovor bogataša:
– Biću iskrena. Imam 25 godina, vrlo sam lepa, imam stila i dobar ukus. Želim da se udam za muškarca koji zarađuje barem pola miliona dolara godišnje (oko 470.000 evra). Moglo bi se reći da sam pohlepna, ali godišnja plata od milion dolara u Njujorku se smatra platom srednje klase.
Moj zahtev nije velik. Postoji li iko na ovom forumu ko zarađuje 500.000 dolara godišnje? Je li u braku? Ako postojiš, želela bih da te pitam šta moram da učinim da se udam za bogatog čoveka poput tebe. Najbogatiji muškarac s kojim sam izlazila zarađivao je 250.000 dolara (oko 235.000 evra) na godinu, i tad mi se činilo da je to moja gornja granica. Ali, ako neko poželi da se preseli se u bogatašku četvrt na Menhetnu, tih 250.000 dolara nije dovoljno.
Ovde sam ponizno da postavim nekoliko pitanja:
1. Gde se većina bogatih neženja okuplja? (Navedite listu imena i adrese barova, restorana, teretana)
2. Na koju starosnu grupu treba da ciljam?
3. Zašto većina supruga bogataša izgleda prosečno? Upoznala sam nekoliko devojaka koje niti dobro izgledaju, niti su zanimljive, a imaju priliku da se udaju za bogate muškarce.
4. Kako odlučuješ ko može da bude tvoja žena, a ko samo tvoja devojka? Moj cilj je venčati se.
Gospođica Lepa
Čelnik jedne banke iz Njujorka joj je odgovorio ovako:
Draga gospođice Lepa,
Pročitao sam tvoj post s velikim zanimanjem. Pretpostavljam kako ima puno devojaka koje imaju slična pitanja kao što je tvoje. Molim dopusti mi da analiziram svoju situaciju kao profesionalni ulagač.
Moj godišnji prihod je veći od 500.000 dolara godišnje što udovoljava tvojim kriterijumima, ali nadam se kako je svakome jasno da neću gubiti vreme. Sa stajališta poslovnog čoveka, odluka da se oženim s tobom bila bi loša. Razlog je vrlo jednostavan pa ću ti objasniti.
Detalje ću ostaviti po strani, ono što ti pokušavaš napraviti je – razmeniti lepotu za novac. Osoba A pruža lepotu, a osoba B plaća za to, i to je pošteno. Međutim, ovde postoji nepremostiv problem. Tvoja lepota će nestati, ali moj novac neće. Činjenica je, moj prihod se može povećati iz godine u godinu, ali ti ne možeš biti sve lepša.
S gledišta ekonomije, ja sam imovina kojoj cena raste, a ti si imovina kojoj cena pada. Ali to nije samo normalni pad vrednosti, već eksponencijalni. Ako ti je lepota jedina imovina, tvoja vrednost će za deset godina biti puno manja.
Ako predmetu ‘trgovine’ pada vrednost, prodaje se. Nije dobra ideja zadržati ga dugoročno. Isto vredi i brak koji ti želiš. To je možda okrutno reći, ali moram kako bi ti donela mudriju odluku – imovina kojoj vrednost pada se prodaje ili se daje u najam.
Svako s preko 500.000 dolara zarade godišnje nije lud; mi bi s tobom samo izašli, ali ne bi se oženili za tebe. Savetovao bih ti da zaboraviš da tragaš za idejama kako se udati za bogataša. Mogla bi tražiti način kako da se sama obogatiš i zarađuješ 500.000 dolara na godinu. To je puno verovatnije nego to da češ pronaći bogatu budalu.
Nadam se je ovaj odgovor pomogao.
(Izvor: Kurir/24sata)