Naučnici sa Univerziteta u Mičigenu izračunali su u minut kako različita hrana utiče na očekivani životni vek. Prema njihovom istraživanju, samo jedan gram kobasice skraćuje život za 27 sekundi, gazirana pića za deset minuta, a koliko u tome ima istine u Jutarnjem programu na TV Prva je pojasnila stručnjakinja za ishranu prof. dr Svetlana Stanišić.
“Oni su to napravili tako simpatično da ljudima bude prijemčivo i da se čuje za to istraživanje, to je poenta. Ja jesam za popularizaciju nauke, s tim da ovo istraživanje sigurno ima metodološke nedostatke, tako da nije to baš sve tako, dosta toga zavisi od genetike i drugih faktora života.
Kad smo kod genetike, kaže istraživanje da se dugovečnost uglavnom nasleđuje od majke, tako da sad se treba preslišati koliko su sa mamine strane živeli jer od majke se nasleđuju mitohondrije, to su neke organele koje nam u stvari obezbeđuju energiju u telu.
Ima čitav set tih teorija koje govore da u stvari genetika utiče na to koliko brzo starimo i dokaza za to imamo tako što postoje određeni sindromi kod kojih ljudi jako brzo stare, dakle skraćen im je životni vek, kao progerija na primer, na 15, 16, 17 godina.
Ali, definitivno faktori života mnogo utiču, kao ishrana, san, da li redovno spavamo, neke vrste stresa, ali neke vrste stresa mogu da nam produže život”.
Ona je kao pozitivan stres, koji može da nam produži život navela termalni stres, tj. odlazak u saunu ili hladna kupatila (kupanje ledenom vodom).
“U oba ta slučaja je dokazano da dolazi do lučenja hit šok proteina i da zaista deluje to reparatorno na ćelije organizma. Onda stres u smislu post, dakle uzdržavanje od hrane neko vreme može da deluje pozitivno. Nas je priroda formirala tako da kada imamo te mini stresove zapravo se podižu odbrambene sposobnosti organizma kako bi se bolje izborili sa tim. A ako smo hronično u stresu to je onda nešto drugo”.
Dr Stanišić otkrila je i koje namirnice mogu pozitivno da utiču na životni vek osobe.
Spominju se najviše začini, kurkuma na primer, zatim šafran jer su izvori antioksidantnih materija, naravno tu je voće i povrće, kao izvori antioksidanasa, tu je na primer crno vino zbog resveratrola, maslinovo ulje, definitivno, sa salatama.
E sad, ljudi obično kada se raspitaju o tome šta je zdravo, oni onda misle što više to bolje. Oni u stvari žele da pitaju ’s čim mogu da preteram’, a nažalost ne možemo da preterujemo ni sa čim jer se pokazalo da materije koje u malim odnosima mogu da nam pomognu, u velikim mogu da štete. Na primer, tanini koji se nalaze u bobičastom voću, malinama, jagodama, borovnicama su jako dobri antioksidansi, ali na primer u visokim koncentracijama u betel orahu, na primer stanovnici Bliskog istoka žvaću taj betel orah, umiru od raka usne duplje, jednjaka, želuca itd. Zato što koncentracija istih tih tanina je štetna i kancerogena”, pojasnila je ona.
Kada je reč o dugovečnosti, stručnjakinja za ishranu je istakla da je svakako preporučljiva ne samo zdrava hrana, već i umeren unos hrane.
“Znam da to zvuči bolno, to je ono što ljudi ne žele da čuju, što više neprerađenih namirnica i takođe povremeno post. To može da bude dnevni post, u smislu da se držite onog intermitentnog posta, pa da izbegavate bar 12 sati ili više dnevno da ne jedete jer se pokazalo da kada unosimo manje, pa i do 30 odsto kalorija manje, da duže živimo. Na kraju krajeva, sve dugovečne osobe su vitke. Dakle, manji unos energije, manje prerađenih namirnica. Orasi, zbog omega-3 masnih kiselina, isto kao masna riba, na primer, losos. Dobro je uzimati uopšte orašaste plodove, oni su izvor vitamina E, sa prirodnim izvorima nikad ne možemo da preteramo, tako da orasi dobri, ali isto i lešnici, bademi, bilo šta od orašastih plodova”, zaključila je dr Stanišić.
(Espreso)