Vaskrs ili Uskrs, kako kome odgovara, jeste najradosniji hrišćanski praznik i Srbi ga mahom vole zbog običaja i, naravno, neradnih dana.
Kako postoji mnogo običaja u narodu s jedne strane i crkvenog nalaganja o pravilnom poštovanju praznika s druge strane, građanke i građani Srbije često nešto zaborave ili pak namerno propuste.
Da ne bi bilo zabune, redakcija Espresa ne kritikuje i ne osuđuje ljude zbog njihovog (ne)poštovanja Uskrsa, ali nas je zanimalo da li i koliko Srpkinje i Srbi poštuju (nametnuta) pravila.
Naša prva sagovornica Tamara D. govorila je to važnosti tradicije Uskrsa kao porodičnog praznika.
Ja volim sve naše običaje i poštujem ih jer ih provodim sa porodicom. Uz sve običaje je nekako i okupljanje toplije, obožavam taj duh praznika. Farbala sam jaja, u nedelju smo jedni drugima čestitali praznik, a onda je usledilo tucanje jajima. Obavezno imamo nedeljni ručak. Nisam postila i išla na liturgiju jer mi to ne prija. Ne mogu da izdržim post pa ni ne forsiram. Svakako mislim da je uzdržavanje od loših misli i dela mnogo važnije od uzdržavanja od mrsne hrane, ali poštujem sve koji se na to odluče, rekla je sagovornica.
Druga sagovornica Jovana N. istakla je takođe značaj praznika za porodičnu tradiciju, ali i za individualno napredovanje.
Kod nas se uek na Veliki petak farbaju jaja i ništa drugo osim toga se ne radi. Prvo se farbaju crvena jaja i prvo ofarbano je čuvarkuća koje se odavaja sa strane i čuva do Vasrksa sledeće godine. U subotu uveče se kruže tri kuga oko crkve i tom prilikom pale tri sveće i zamišljaju tri želje. U nedelju tradicionalno prvo se ukućanima čestita praznik, a onda ceo dan provodi u miru. Takođe, valja se nešto umno-korisno raditi na dan Vaskrsa, pa tog dana uvek nešto čitam/učim, navela je Jovana D.
Dakle, u porodici druge sagovornice poštuje se i odlazak na noćnu liturgiju koja predstavlja vrlo važan proces u dočekivanju najznačajnijeg hrišćanskog praznika.
Približan odgovor imala je i Tamara T:
Ručak sa porodicom, kad smo kod kuće nam je generalno običaj koji se uvek trudimo da poštujemo, pa je nekako neizostavan deo bilo kog praznika. Jer je zajedničko kuvanje, spremanje i samo okupljanje oko stola trenutak zbližavanja i čavrljanja o političkim temama. Nemamo običaj da idemo na liturgiju. A tucanje se podrazumeva, jer je uvek takmičenje oko toga čije jaje je pobedničko i čije jaje je najlepše.
S druge strane, treća sagovornica Sanja S. istakla se kao predstavnica onih građana i građanki Srbije koji poštuju praznik, ali shodno svom „verovanju“ ne praznikuju, odnosno lično ne pridaju značaj Uskrsu.
Ne, nisam slavila Uskrs, jer ne slavim hrišćanske praznike, s obzirom da se izjašnjavam kao čist ateista.
S obzirom na to da me vera ne zanima kao takva, nisam ni farbala jaja.
Videla sam dosta slika po društvenim mrežama gde su ljudi delili momente iz svoje tradicije i iskreno, kao apsolutni nevernik, zaista nemam ništa protiv toga. Jednostavno, te stvari zaista nisu za mene.
Ne vidim se u tome, ali svako neka radi ono što voli, ako su oni srećni i ja sam, istakla je sagovornica.
Slično tome, četvrti sagovornik Veran P. naveo je da „nije vernik, ne praznikuje, ali, sa druge strane, rado učestvuje u tucanju jajima u porodičnom domu jer voli takmičenja“.
Dakle, na posletku, iako svesni značaja praznika, ispitani građani i građanke Srbije biraju one običaje ili pravila u vezi sa Uskrsom prema sopstvenom afinitetu.
Da li je to u redu prema idejama crkve ili tradiciji naroda na našim prostorima jeste drugo pitanje koje običnog čoveka ne mora da zanima.
Na kraju, zanimljivo je da većina sagovornika nije pomenula uskršnji post, kao ni uskršnju trpezu, a to je potencijalno uslovljeno cenama hrane na tržištu tokom praznika.
(Espreso)