Ruski „Forbes“ intervjuisao je Ruse koji su posle invazije došli u Srbiju, o svojim utiscima i iskustvima življenja u našoj zemlji.
Ruski „Forbes“ objavio je tekst o životu Rusa u Srbiji dajući detaljan izveštaj o prednostima i manama života u Beogradu, ali i uputstvo kako ruski državljani mogu da apliciraju za boravišnu dozvolu. Srbija, u koju je Rusima dozvoljen ulazak bez viza i gde nije teško otvoriti račun u banci, nove emigrante privlači lojalan odnos meštana prema Rusiji i Rusima, prenosi Forbs.
U nastavku prenosimo utiske Rusa koji su došli da žive i rade u Beogradu:
Srbija prijateljska zemlja
Među zemljama u koje su se posle početka „specijalne operacije“* u Ukrajini slili potoci Rusa, Srbija ne izgleda najpopularnija. Na zabranjenim društvenim mrežama ima relativno malo fotografija Moskovljana negde u nekom od beogradskih kafića (u poređenju sa Jerevanom i Tbilisijem), a u medijima ima intervjua sa Rusima koji su se tamo doselili.
Prema rečima Dmitrija Židkova, osnivača Secreate.io, koji se preselio u Beograd u martu, po indirektnim znacima može se utvrditi da je u poslednje vreme u Srbiji sve više ljudi iz Rusije. „Sada je red za otvaranje računa u banci, a cena zakupa stana od kraja februara do sredine marta je porasla za 20-25 odsto“, kaže on. U Telegramu se množe ćaskanja i grupe pod nazivom „Preseljenje u Srbiju“.
Jedan od razloga privlačnosti ovog pravca preseljenja je lojalan odnos u Srbiji prema Rusiji i Rusima. Prema istraživanju Instituta za evropske odnose, 2021. godine 83 odsto Srba smatralo je Rusiju „prijateljem” svoje zemlje, dok je 72 odsto ispitanika izrazilo uverenje da će ti odnosi u budućnosti postati još bolji.
„Srbija ima nama bliži mentalitet. Ovde u kafiću ili na ulici, kada čuju da govorite ruski, priđu i kažu da vole Rusiju i Ruse, ovo sada verovatno nigde nećete naći. Neverovatno je i prijatno. Generalno, svi su veoma ljubazni“, kaže poslovna žena Alena, koja se u Srbiju doselila iz Moskve. „Lojalni odnos prema Rusima“ jedan je od razloga za svoj izbor i Dmitrija Židkova.
U ovoj fazi, na pozadini ogromnog broja međunarodnih sankcija raznih evropskih zemalja, može se smatrati dostignućem to što se odnosi sa Srbijom, bar još uvek nisu pogoršali. Srbija ostaje jedna od najpristupačnijih destinacija u Evropi za Ruse. Nacionalna avio-kompanija Srbije, Er Srbija, povećala je u martu broj letova iz Beograda za Moskvu i nazad sa 7 na 15 letova nedeljno. Istina, posle optužbi da Srbija unovčava situaciju, broj letova je ponovo sveden na standard.
Odsustvo zabrana sankcija za Ruse, slobodan ulazak i činjenica da Srbija formalno nije među „neprijateljskim“ državama možda su značajniji faktori za one koji se odlučuju da se presele u Srbiju od pukog prijateljskog stava na ulicama Beograda.
Da bi dugo ostali na teritoriji Srbije, građanima Rusije, uglavnom, nije potrebno ništa osim pasoša. Ulazak u Srbiju za Ruse je bez vize, a nakon prelaska granice u zemlji možete ostati 30 dana. Po isteku ovog roka možete napustiti Srbiju (uključujući susednu Crnu Goru ili Bosnu, za koje takođe nisu potrebne vize), a po povratku ponovo ostati u zemlji 30 dana. Broj ovakvih ulazaka nije ni na koji način zakonski ograničen, a zbog blizine zemalja pogodnih za ove svrhe, takvo putovanje se može obaviti za samo nekoliko sati.
Kako Rusi dobijaju boravišnu dozvolu
Međutim, ako planirate da dugo ostanete u zemlji i tamo poslujete, ili jednostavno ne želite da putujete negde svakih 30 dana, onda je i dobijanje srpske boravišne dozvole relativno lako. Osnovi za dobijanje boravišne dozvole u Srbiji su rad, posao, obrazovanje, porodični razlozi (brak, spajanje porodice sa roditeljima ili maloletnom decom), kupovina nepokretnosti, dobijanje političkog azila i drugi ređi razlozi (kao što su sport i verska služba). Za ruske preduzetnike koji se sada sele u Srbiju, najčešće rešenje u ovom slučaju je registracija DOO ili IP.
„U Beogradu ima dosta ljudi koji su spremni da pruže pravnu i računovodstvenu pomoć za otvaranje preduzeća i vođenje evidencije za prilično skromnu naknadu“, kaže Sergej. Prema njegovim informacijama od pre godinu dana, takva usluga se može naći na tržištu za 100 evra. Prema Židkovu, početna cena se sada kreće od 400 do 2.500 evra, u zavisnosti od paketa usluga.
„Ako imate kompetentnog advokata, firma u Srbiji se otvara za tri sata, međutim, svi su me upozoravali da će kasnije biti mnogo teže zatvoriti – moglo bi da potraje najmanje godinu dana. Tako da još ne žurim sa tim.“, kaže on.
Sergej, koji živi u Sloveniji, predložio je da se njegovi ruski zaposleni presele u Beograd nakon što je odlučio da zatvori sve poslove svoje kompanije u Rusiji. Sada su se u Beograd preselila tri radnika njegove slovenačke kompanije, koji će u bliskoj budućnosti kao samostalni preduzetnici nastaviti da rade sa njim kao izvođači radova, ali ako se i ostali zaposleni presele u Srbiju, kompanija će tamo otvoriti filijalu.
Po zakonu, nakon prelaska granice Srbije, potrebno je da se prijavite u roku od 24 sata, što vrši ili stanodavac objekta, ili hotel ili pansion. Ova procedura je besplatna, a registracija je potrebna za povezivanje na Internet, registraciju automobila, zdravstveno osiguranje i otvaranje bankovnog računa. Banke i sve što je sa njima povezano izaziva oprečna mišljenja među Rusima koji su tek stigli u Srbiju.
S jedne strane, otvaranje računa u srpskoj banci je lakše nego u gotovo bilo kojoj drugoj zemlji EU. S druge strane, prema nedavnim recenzijama, ovo zahteva puno vremena u redovima, svuda morate da idete pešaka, a sve to je „pakleno dugo“.
Preduzetnica Alena kaže da joj je za otvaranje računa u srpskoj filijali Rajfajzen banke, pored registracije, bilo potrebno i pismo sa podacima o nameni računa i dokument o poreklu novca (ugovor o radu, poslovna dokumenta). , uverenja o porezu na dohodak građana). „Odobreni smo za jedan dan, kartice su izdate dva dana kasnije“, kaže ona.
„Svi bankarski interfejsi posle Moskve su samo prošli vek. Ali mislim da će preduzetniku iz Moskve sada svuda biti teško jer smo bili u veoma brzom i efikasnom i uslužnom okruženju, malo je ovakvih mesta. Posle moskovskih brzina sve deluje veoma sporo i lenjo. Suočavanje sa drugačijom realnošću i brzinom je bolno“, kaže Alena.
„Van Beograda depresija“
Prema rečima šefa slovenačke IT kompanije Sergeja, glavni nedostatak Srbije je to što je van Beograda, koji smatra sličnim Moskvi, „prilično depresivna zemlja“, ali osoba sa ruskim pasošem može da ostane u zemlji. „neograničeno bez izdavanja ikakvih dokumenata. U nekim slučajevima je i dalje potreban minimalni set dokumenata, posebno za otvaranje preduzeća ili bankovnog računa za koje je potrebna potvrda sredstava .
Hipotetički, ostanak u Srbiji do 2025. godine, daje mogućnost dobijanja boravišne dozvole ili čak državljanstva u nekoj zemlji EU. Srpsko državljanstvo već sada pruža mogućnost bezviznog ulaska u 136 zemalja, zahvaljujući diplomatskim naporima srpskih vlasti, koje su proteklih godina aktivno pregovarale.
Da biste dobili srpski pasoš, potrebno je da živite u Srbiji najmanje pet godina ili da stupite u brak sa državljaninom Srbije – u ovom slučaju, ovaj period će biti smanjen na tri godine. Štaviše, kako napominje Sorokina, u Srbiji je predviđeno dobijanje boravišne dozvole ili državljanstva na osnovu „građanskog braka“, a ne obavezno registrovanje u državnim organima.
Međutim, mnogi Rusi koji se doseljavaju u Srbiju svoje evropske aspiracije uopšte ne povezuju sa dobijanjem srpskog pasoša.
„Za mene je važno da ova zemlja usvoji zakone kako bi bila u skladu sa finansijskim standardima Evropske unije“, kaže Dmitrij Židkov, koji iz Srbije planira da posluje sa evropskim partnerima i kupcima. „Drago mi je i što Srbija ima razvijeno partnerstvo sa Rusijom, kao i sa EU i SAD, kao i sa azijskim zemljama. Bescarinski ugovori otvaraju ogroman potencijal i pristup velikom tržištu klijenata za neke preduzetnike.”
Srbija privremena baza
Osnivač Missiontech.co Aleksej Pospehov kaže da se Srbija uglavnom bira kao privremena baza: „Ovo je srednja opcija za one koji eventualno planiraju da se presele u Evropsku uniju. U zemljama EU procesi za dobijanje dokumenata za selidbu su spori, a sada su još više usporeni – što je nekada trajalo mesec dana, sada može i tri. U Srbiju idu timovi koji planiraju da se presele u Evropu, ali im je potrebno odgovarajuće mesto za čekanje.
Prema rečima Sergeja, preduzetnika iz Slovenije, Srbija je u celini orijentisana ka Zapadu, što pomaže da se vodi civilizovan posao. „Srbija je dosta snažno integrisana u zapadnu ekonomiju, ovde su ljudi navikli da posluju po evropskim standardima“.
Drugi preduzetnici koje je Forbs intervjuisao takođe su primetili da je ključna prednost Srbije za njih njena blizina Evropi sa pristupačnim ulaskom i relativno niskom cenom stanarina: prosečna cena relativno atraktivnih stanova za Moskovljane je 500-600 evra, međutim, zbog priliva Rusa postalo je teže pronaći krov nad glavom.
Preduzetnica Alena opisala je atmosferu u zemlji kao „mešavinu Evrope i ruskih 1990-ih”. Ona Srbiju takođe vidi kao međufazu na putu ka EU, ali smatra da je od dostupnih opcija, poput Jermenije, Gruzije, Kazahstana ili Dubaija, Srbija najbolji izbor.
„Srbija nije zemlja u kojoj se zarađuje, već zemlja iz koje se zarađuje. Što se tiče mogućnosti, životnog standarda, socijalne sigurnosti i oporezivanja, ima mnogo evropskih zemalja u kojima su stvari mnogo bolje“, kaže Židkov.
(Mondo)