Dok je Božić najradosniji dan u hrišćanstu jer je tada na svet došao Mesija (grčki: Hristos / Χριστός), Uskrs predstavlja samu srž hrišćanstva a to je pobeda nad smrću kroz žrtvovanje i patnju.
Kada se slavi Uskrs
Uskrs spada u grupu „pokretnih praznika”, ali uvek pada u nedelju. Datum Uskrsa se određuje na osnovu lunarnog kalendara. Uskršnja nedelja se određuje kao nedelja u sedmici punog meseca koji se javi nakon prolećne ravnodnevice.
Pošto su datumi u julijanskom kalendaru pomereni za 13 dana, pravoslavni Uskrs nikada ne može biti pre 4. aprila, niti posle 8. maja, a prethodi mu i jevrejski praznik Pasha. Ove godine (2023), po julijanskom kalendaru, obeležava se 16. aprila.
Pripreme za Uskrs
Kako Uskrs slavi uskrsnuće kao jednu od najznačajnijih dogmi hrišćanstva, važna je i priprema vernika za ovaj praznik. Prethodi mu najduži post i važni praznici.
Osam dana pre Uskrsa obeležava se Lazareva subota, koja slavi čudo Lazarevog uskrsnuća, a odmah sutradan su Cveti, praznik koji čuva sećanje na dan kada je Isus Hrist sa učenicima došao u Jerusalim.
Nedelja pred Uskrs naziva se strasna nedelja i svi dani označeni su kao veliki, od ponedeljka do petka. Petak se smatra najtužnijim jer je tada Isus razapet na krstu sa trnovim vencem kao krunom.
Veliki petak je dan tišine, ne peva se i ne igra, na crkvama ne zvone zvona. Liturgija se služi samo ako se poklapa sa praznikom Blagovesti, a na posebno ukrašen sto pored oltara izlaže se plaštanica, koja predstavlja Hristov grob. Celivanje plaštanice traje do Uskrsa, a postoji i običaj da se vernici provlače ispod stola zamišljajući želju i moleći se Bogu za ispunjenje.
U nekim krajevima se pokojnici ne sahranjuju na Veliki petak jer se veruje da bi se time „poremetila zemlja u kojoj počiva Isus”.
Bojenje jaja i proslava Uskrsa
U četvrtak i petak uoči Uskrsa boje se jaja. Crvena boja je obavezna jer predstavlja prolivenu Isusovu krv, dok druge boje ukazuju na radost zbog pobede i stvaranja novog života. Poreklo običaja bojenja jaja ne može se tačno odrediti, pa postoji nekoliko verzija tog predanja.
Po jednoj je Marija Magdalena nakon Hristovog vaskrsenja došla u Rim i caru Tiberiju poklonila crveno jaje, pozdravljajući ga rečima „Hristos vaskrse”. Jaje, kao simbol nastanka života, bilo je korišćeno u mnogim kulturama i pre hrišćanstva.
Po svetom predanju, Isus je, prorekao svoje vaskrsnuće trećeg dana nakon smrti, a učenicima je rekao da će to znati jer će na taj dan kokoške nositi crvena jaja.
Postoji i predanje po kome je Hrist jednom prilikom uspeo da pobegne pred hajkom rimskih vojnika koji su zastali da se dive crveno obojenim jajima, koja je u korpici, pored puta držala jedna žena. Veruje se i da je u tadašnjim različitim kulturama postojao običaj darivanja šarenih jaja u znak pobede ili radosti.
Bojenje jaja smatra se važnom pripremom za obeležavanje ovog praznika, pa domaćice tome pridaju veliki značaj. Prvo obojeno jaje naziva se „čuvarkuća” i ostavlja se na posebnom mestu u kući i čuva se do sledećeg Uskrsa, jer se veruje da štiti domaćinstvo.
Uskršnji dan
Uskrs je dan radosti. Zvona na crkvama zvone, a ljudi se pozdravljaju sa “Hristos vaskrse”, uz obavezan odgovor “Vaistinu vaskrse”. Uskrs je porodični praznik i slavi se uz prisustvo svih ukućana i obaveznu svečanu trpezu koja označava i kraj četrdesetodnevnog posta.
U nekim delovima Srbije domaćice spremaju posebne lepinje u obliku venca sa jajetom umetnutim unutra, poznate kao kovržnjak, koje se razmenjuju sa prijateljima. Na uskršnje jutro deca se trljaju crvenim jajetom po licu „da bi bila zdrava”, a devojke umivaju vodom u koje je potopljeno jaje kako bi tokom godine bile rumene.
Svako ko taj dan dođe u kuću dobija jaje na poklon, a jaja se daruju i kada se ide u goste. Posebna radost za decu je običaj koji se zove „kupusanje gnezda” i podrazumeva da deca traže poklone koji ukućani za njih ostavljaju u posebno dekorisanim gnezdima, uz priču da ih je tu doneo Uskršnji zeka, na isti način na koji ih za Božić donosi Božić Bata.
Običaji za Uskrs
Različite kulture su dodale i još neke običaje za Uskrs.
U Italiji se praznik slavi porodično uz bogatu trpezu na kojoj su obavezna jagnjetina, torta paskvalina, slano jelo od spanaća i jaja.
U Srbiji se, recimo, jagnjetina jede na Uskrs samo ako je pre njega proslavljen Đurđevdan.
U Francuskoj se posle obavezne porodične uskršnje mise kreće u lov na jaja koja je domaćica ili neko od ukućana rano ujutro ili noć pre praznika sakrio po bašti ili u kući. Za ovu priliku prave se i posebna čokoladna jaja, koja predstavljaju nagradu pronalazaču. Običaj lova na jaja raširio se iz Francuske i u druge evropske zemlje, kao i u Ameriku.
Na Filipinima se specifičnim ritualima obeležava cela nedelja pre Uskrsa, a običaji za Uskrs su i maskiranje muškaraca u rimske vojnike koji marširaju ulicama, simulirajući povorku pre raspeća. Maskirani muškarci bičuju sebe po leđima, a nije redak slučaj ni da se simulira raspeće.
Na Bermudskim ostrvima za Uskrs se puštaju specijalno pravljeni papirni zmajevi koji simbolišu Hristovo raspeće. Porodični ručak je obavezan uz nezaobilazna jela kao što su torta od bakalara i specijalno umešena peciva sa znakom krsta.
Slovačka i deo Mađarske Uskrs proslavljaju i specifičnim ritualom šibanja vrbom ili polivanja vodom povorke devojaka ili žena koje prolaze ulicama. Veruje se da je vrba simbol plodnosti, pa otuda ovi običaji za Uskrs, a žene i devojke tom prilikom posmatračima, „mučiteljima“, poklanjaju ukrašeno jaje.
Svim zemljama je zajednički običaj tucanje jajima, svojevrsno takmičenje u čvrstoći jaja. Onaj čije jaje ostaje celo za nagradu uzima protivnikovo jaje sa naprslom ljuskom.
Praznici nakon Uskrsa vezani za vaskrsenje
Prvi ponedeljak u sedmici posle Uskrsa, naziva se i pobusani ili Vaskrs mrtvih. Tada se odlazi na groblje i preminuli preci daruju se jajima koja se za ovu priliku boje dan ranije. Četrdeset dana posle Uskrsa slavi se Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje, dan kada se Hrist još jednom javio učenicima i naočigled njih uzneo na nebo.
Niz uskršnjih praznika završava se Duhovima, kada se slavi Silazak Svetog Duha na apostole, i ovaj praznik obeležava se pedeseti dan posle Uskrsa, piše „Krug zdravlja“.
Uskrs ili Vaskrs
Razlike u korišćenju izraza Uskrs i Vaskrs dovele su i do rasprava šta je pravilno. Ako niste znali, obe varijante su ispravne, a objašnjenje za to leži u našoj istoriji jezika. Ova razlika javila se sredinom XVIII veka, kada je Srpska pravoslavna crkva dotad važeći srpskoslovenski jezik zamenila ruskoslovenskim.
Reči Vaskrs, vaskrsnuti, vaskrse pripadaju srpskoslovenskom književnom jeziku. U ruskoslovenskom bogosluženju Vaskrs i sve reči vezane za ovaj izraz izgovaraju se sa glasom O u prvom slogu – voskresenije, voskrsnuti, voskrese. S vremenom je početno V iza koga je sledio tvrdi poluglas zamenjeno sa U, pa je tako nastala reč Uskrs, koja pripada srpskom narodnom jeziku.
(Espreso / Žena Blic, Milorad Milovanović)