Strasna sedmica je poslednja, sedma nedelja časnog posta, koja prethodi Vaskrsu. Ovu nedelju od Velikog ponedeljka do Velike subote pravoslavni vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju.
U crkvama se na bogosluženjima podseća na poslednje zemaljske dana Gospoda Isusa Hrista – njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu. Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol. Svakoga dana Strasne sedmice u hramovima su posebna bogosluženja.
Sedma, poslednja sedmica pred praznik Vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja.
Na Veliki ponedeljak, crkva podseća na starozavetnog Josifa koga su braća prodala za 20 srebrenika, ali se on spasao i kasnije vladao Egiptom.
Običaji svakog dana
Svaki dan u ovoj nedelji vezuje se za razne običaje, pa tako imamo strasni ponedeljak, strasni ili zavaliti utorak koji označava dane strogog posta.
Na veliku sredu žene nisu plele i šile, u Negotinskoj krajini brala se biljka burijan koja ima primeni u narodnoj medicini. Veliki četvrtak je prema narodnom običaju dobar dan za ratarstvo, odnosno sejanje lubenica.
U nekim krajevima zemlje na ovaj dan žene su odlazile na reku gde su palile sveće, koje su pričvršćivale na malim daskama, i puštale ih niz vodu.
Cele ove nedelje se ne peva i ne igra jer se u ovoj sedmici obeležava Veliki petak, najtužniji hriščanski prazbnik, odnosno dan raspeća Gospoda Isusa Hrista. Ovo je dan strogog posta, a najvažniji običaj je farbanje jaja. Prvo obojeno jaje u crveno naziva se čuvarkuća.
U nekim kajevima Srbije na dan Velike subote mesi se uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno, belo, stavlja u sredinu, a njima se, na Uskrs, deca međusobno daruju.
Prva 3 dana ove sedmice – ponedeljak, utorak i sreda, posvećeni su događajima iz života Spasitelja Isusa Hrista, tačnije najvažnijim propovedima, pre nego što je stupio na stradanje zbog isplate naših grehova.
Poslednja 3 dana posvećena su sledećim događajima: četvrtak – Judinoj izdaji, petak – osudi, raspeću na krst i smrti i subota – pogrebu, Hristovom silasku u ad radi oslobađanja duša ranije umrlih pravednika i prvoj najavi vaskrsenja.
Veliki ponedeljak Strasne ili Stradalne sedmice, posvećen je poslednjim događajima iz zemaljskog života Gospoda Isusa Hrista, koji je predskazan u životu stradalnog Josifa, sina starozavetnog patrijarha Jakova.
Poput Josifa, koga su braća iz zavisti bacila u jamu, a zatim ga prodala da bi on kasnije vladao Egiptom i Spasitelj je predat u ruke grešnika, osuđen, razapet i sahranjen, a posle Svoga Vaskrsenja vlada svetom.
Pored uspomene na Josifa, starozavetnog stradalnika, služba ovoga dana posvećena je i prokletstvu smokve, koja je slika jevrejske sinagoge, koja je Spasitelja predala na smrt.
Tri pesme ο celomudrenom Josifu, praobrazu Gospoda Isusa Hrista, za službu ovoga dana napisao je Roman Slatkopevac, a ostale pesme sveti Andrej Kritski, sveti Jovan Damaskin i Kosma Majumski.
(Izvor: Kurir)