Od kako je Finska pristupila NATO alijansi Vladimir Putin je u još većem problemu, jer je nedaleko od rusko-finske granice poluostrvo Kola.
Ruskog predsednika Vladimira Putina je izbacila iz takta vest o prijemu Finske u NATO savez, pre svega zbog toga što će od sada deliti 1.340 kilometara granice sa najmoćnijom vojnom Alijansom na svetu, ali iz još jednog razloga. Na granici sa Finskom nalazi se i poluostrvo Kola – jedna je od najgušćih riznica nuklearnog oružja na celoj planeti.
Upravo to mnogi analitičari smatraju glavnim uzrokom burne reakcije Moskve na ulazak Finske u NATO. Poluostrvo Kola nalazi se na krajnjem severozapadu Rusije, i gotovo u celosti je unutar Arktičkog kruga.
Na njemu se nalazi ruska arktička flota u luci Murmansk ima svoje baze nuklearnih ledolomaca, ali u blizini su i brojne baze nuklearnih podmornica naoružanih interkontinentalnim bojevim glavama koje doslovno mogu da dohvate drugu stranu planete. Povrh toga, na poluostrvu je i gusta mreža avio baza ruske vojske, sa strateškim nuklearnim bombarderima dugog dometa kao što su Tupoljevi Tu 160, Tu 122N i Tu 95.
Poluostrvo ima i raznu drugu vojnu imovinu i masovno stacioniranu vojsku koja čuva ogromna rudna bogatstva poluostrva, od rudnika nikla i bakra, pa do hidroelektrana i ribarske industrije.
Problem Rusije je nevolja u slaboj povezanosti celog ovog izuzetno važnog područja sa ostatkom zemlje: kompletno poluostrvo Kola sjedinjeno je sa maticom tek jednom jednim putem i jednom železničkom prugom.
Od Murmanska prema račvanju iznad Sankt Peterburga vodi oko 700 kilometara dug put koji je u dosadašnjim geopolitičkim okolnostima bio prilično siguran. NATO snage mogle bi potencijalno da ga ugroze tek sa severa, iz Norveške, ali ta polazna pozicija ne obećava zbog manje od 30 kilometara ulazne pogranične širine.
Gnev Kremlja je najpre izašao na videlo saopštenjem ministarstva spoljnih poslova Rusije u kom se navodi da će ulazak Finske u NATO negativno uticati na odnose Moskve i Helsinkija i da će Rusija biti prinuđena da preduzme kontra mere, uključujući one vojno-tehničkog karaktera, „da bi odagnala pretnje za sopstvenu nacionalnu bezbednost“.
U saopštenju se ocenjuje da ulazak Finske u NATO predstavlja raskid sa „mudrom tradicijom“ neutralnosti te zemlje i dodaje da će Finska će postati „samo jedna od malih država članica koje ni o čemu ne odlučuju“. „Sigurni smo da će ovoj ishitrenoj odluci finskih vlasti, koja je doneta bez referenduma i dubinske analize posledica članstva Finske u NATO, suditi istorija“, zaključuje se u saopštenju.
(MONDO)