Na godišnjicu rata u Ukrajini, mnogi očekuju rusku ofanzivu. Vojni ekonomista Marcus Keup ne vidi dokaze za to, naprotiv: rat pokazuje koliko ruska vojska „glupo“ postupa.
U februaru 2022. Rusija je započela invaziju na Ukrajinu. Od tada vojni ekonomista docent dr. Markus Keup sa švajcarske Vojne Akademije ETH Zürich prati ovaj rat. I dalje ga iznenađuje postupanje ruske vojske. On ne vidi opasnost od ofanzive, ali vidi do koje mere ruska propaganda utiče na ljude koji zahtevaju obustavu isporuke oružja Ukrajini. Govorio je i o mogućnosti eskalacije rata.
„Ono što su Rusi do sada uradili ne liči na eskalaciju, čak ni posle velike ofanzive koju mediji pokušavaju prizovu poslednjih nedelja. Sve analitičare molim: pogledajte trezveno stvarne činjenice o tome šta se stvarno dešava na frontu. Primer je Vuhledar gde smo u proteklih pet dana tačno mogli da vidimo kako stvari stoje sa ofanzivnim mogućnostima Rusije.
A videli smo katastrofu za Moskvu. Rusi su tamo izgubili skoro čitavu tenkovsku brigadu, i ako je to sve što sada ume slavna ruska vojska sa svojim navodno beskonačnim rezervama, onda bih svim analitičarima predložio da budu malo više pažljivi pri objavama.“
Keup je takođe rekao da je ruska vojska „nesposobna i taktički glupa, i osvrnuo se na datum koji se pominjao kao datum velike ofanzive. „To me podseća na nekadašnje rasprave o Danu Pobede 09.05 prošle godine, gde su mi svi govorili da će Putin sada pozvati na opštu mobilizaciju i tako dalje. Na Putina se, kao osobu, izgleda projektuju možda i pojedina zapadna očekivanja. Zapadni komentatori, uključujući i mene, uvek se iznenade koliko je Putinova vojska nesposobna i taktički glupa te kako rasipa svoje resurse.“
Vojni analitičar je i objasnio šta je zapravo ofanziva i rekao da on ne veruje u priču da će se stvarno desiti. „Ofanziva znači da biste morali da prikupite ogromne količine materijala i ljudstva, to znači da prvo izgradite rezerve iza fronta, a zatim ih opremite na takav način da zapravo mogu da napreduju u zatvorenim formacija velikom brzinom na jednom dugačkom prednjem odseku a onda probijanje fronta.
Tako bi izgledalo klasično, mehanizovano vođenje borbe iz Drugog Svetskog Rata. Sve dok Rusi nisu u stanju da ovo logistički skockaju, ne verujem u priču o velikoj ofanzivi. A da se ona sprema, onda bi ste videli i koncentraciju udarnih trupa i pratnje na satelitima ili dronovima. Videle bi se stotine ili čak hiljade vozila u pravcu Ukrajine. Ništa od toga se ne dešava.“
„Ako bacite pogled na video snimke iz Vuhledara, šta vidite? Vidite loše obučene tenkovske posade. Prvi zabija tenk u minsko polje, drugi iza njega to vidi, pretiče ga i takođe se zakucava u minsko polje. Treći rade isto. To pokazuje da nema linije komandovanja, nema koordinacije snaga i, pre svega, da su posade tenkova nikako obučene. Jer da išta znaju, ne bi radili što rade.“
I kada vidim tako nešto i pokušam da to ekstrapoliram na velike grupe, to jest hiljade ljudi koji moraju da rade zajedno sa svojim vozilima da bi postigli veliki iskorak na frontu: iskreno moram da kažem – žao mi je momci, ako vam je to nivo osposobljenosti, onda nisam uveren. Znači mora puno toga da se desi pre nego što poverujem u bajku o navodnoj velikoj ofanzivi.“
Keup je i prokomentarisao i Putinovu vojnu strategiju i rekao da je ona „ravna samoubistvu.“ „Ako se ovako i dalje nastavi, ruske rezerve će biti iscrpljene tako brzo da do leta neće uopšte više biti ruskih rezervi. To vam daje jasnu sliku vojnog ludila koje se tamo dešava.
Ogromne rezerve, koje su nasledili od Sovjetskog Saveza, biće uništene za nekoliko meseci a one se ne mogu obnoviti za kratko vreme. Znači: to što tamo Rusi rade je ravno skoro pa vojnom samoubistvu. I mogu sebi lako da predstavim kako to Putin sada vidi: ‘Ok, dobro, zapadni tenkovi, videćemo ih u ovom prednjem luku fronta od kraja marta.
To znači da ima jedan malecni vremenski prozor od oko šest nedelja, od sada do kraja marta, da pokuša da napravi neku vrstu proboja u nadi da njime može da pobedi Ukrajinu.’ Iskreno, verujem da je to više pusta želja nego realnost.“
Analitičar je rekao i šta bi moglo od oružja da bude ključno za rat, a to su borbeni avioni. „To bi bila veoma odlučujuća prekretnica u ratu, jer se rat i dalje odvija pod paradigmom ‘mehanizovanog kopnenog ratovanja’. Zapravo je veoma neobično da do sada u ovom ratu nisamo skoro uopšte videli nastupe ratnog vazduhoplovstva.
Nema ni bombardovanja širokih razmera. Ne postoji ni kombinovani nastup pešadije i oklopnjaka sa ratnim vazduhoplovima. Postoje povremeni uleti borbenih aviona i helikoptera sa obe strane, ali nema one velike vazdušno-kopnene bitke koje smo videli, na primer, u Drugom Svetskom Ratu.
Što znači da se ovaj rat vodi pomalo kao Prvi Svetski Rat, dakle sa dosta artiljerije, sa mehanizovanim sistemima i utvrđenim položajima i rovovima. Jedno od prvih pitanja koje sam sebi postavio kada je izbio rat, februara 2022, je: ‘Zašto rusko strateško ratno vazduhoplovstvo ne interveniše?’ Moskva ima više od 1.200 strateških bombardera, koji bi u principu mogli prosto da lete i kontrolišu ratište u vazdušnom prostoru cele Ukrajine. Ali ne lete. Uopšte ih nema.
„I to me je navelo da verujem da Rusija izgleda da nije u stanju da izvodi takve bitke. Ako pogledate ponašanje ruskih pilota ili način na koji ispaljuju svoje rakete, to govori da su oni prosto nesposobni za stvarnu vazdušnu borbu. Umeju eto da ispaljuju po koju krstareću raketu na ukrajinske civile dokl lete nad Rusijom.
Za to su sposobni, ali ne i za stvarnu borbu u vazduhu. I ako onda u priču uvedete avion tipa F-16, naravno, koji je na zapadnom nivou tehnologije i može bez problema da se afirmiše protiv nečega kao što je Suhoj 24 ili 25, onda je to novi nivo vojne sposobnosti koji Ukrajina dobija i to zapravo može biti odlučujući za rat.“
Govorio je i o isporuci oružja koje Ukrajina dobija od zapadnih država. „Pogledajte samo istorijski: februara 2022. je rečeno: ako isporučite oružje, onda će doći do nuklearnog rata. Šta se desilo? Ništa. Maja 2022. je rečeno: ako isporučite artiljeriju, onda će doći do nuklearnog rata. Šta se desilo? Ništa. Septembra 2022. je rečeno:
‘Ako ne zaustavite ovu inicijativu sa tenkovima odmah, doći će do nuklearnog rata. Šta se desilo? Ništa. Ako pogledate Englesku, Poljsku, baltičke države, nijedna od ovih tako nemačkih diskusija tamo ne postoji. Dakle, ovo je zaista ‘German Angst’, tj. nemački strah. Naravno podstaknut ruskom propagandom, to je jasno, ali to, dopustite mi, ne menja vojnu realnost na terenu.“
Šta ako Rusija pobedi u ovom ratu?
„Za Putina bi to, naravno, bio neverovatan dobitak na prestižu. Mogao bi da se predstavi kao pobednik. I šta bi onda bilo? Jednostavno: Rusija bi anektirala veliki deo Ukrajine. Onda bi postojala samo osakaćena Ukrajina. Rusija bi iz ovog sukoba izašla politički jača i, naravno, odmah počela sa naoružavanjem, odnosno zamenom svojih uništenih sistema. Ali tada ne više na starom sovjetskom, već na modernom nivou. Trebalo bi za to možda deset godina, ali naravno da bi tačno to uradila. Mirovnim sporazumom bi se pojedine ekonomske elite odmah vratile u igru i rekle: da, sada zapravo možemo ponovo da kupujemo gas od Rusije, jer sada je opet mir. Dakle, Rusija dobija nove prihode. Onda cela igra počinje iznova. I onda možemo očekivati sledeći rat za najkasnije deset godina.“
(Izvor: Mondo)