Ovo je moj apel za buđenje savremenim roditeljima: mi jednostavno radimo previše za našu decu. To je koren takozvanog „helikopter“ roditeljstva u kome stalno uklanjamo prepreke tako da naša deca ne moraju sama da se suočavaju sa izazovima, piše Ester Vojcicki, novinar i autor knjige „How to Raise Successful People“.
Postojalo je puno nepopularnih roditeljskih pravila kojih sam se pridržavala kao mlada mama. Ali broj 1 bilo je: Ne radi ništa za svoju decu što oni mogu da urade sami za sebe.
To je očigledno dalo rezultate u odgajanju mojih ćerki, jer su sve tri postale veoma uspešne. Suzan je izvršna direktorka Jutjuba, Dženet je doktorka, a En je suosnivač i izvršni direktor firme „23andMe“. Dakle, nalaze se na vrhu konkurentnih profesija u kojima pritom dominiraju muškarci.
Decu ne treba maziti
Što više dozvoljavate svojoj deci da neke stvari rade sama, to će ona biti osnaženija. Ključ je da im to pokažete kroz praksu, odnosno metodom „ja radim, mi radimo, ti radiš“. Ovo možete da isprobate u nekim veoma jednostavnim, svakodnevnim navikama:
Buđenje: Neka sami podese alarm.
Oblačenje: Neka sami izaberu svoju odeću.
Doručak/ručak/večera
Uključite ih u pripremu obroka na neki način, to može da bude postavljenja stola, mućenje testa za palačinke ili nešto jednostavno poput toga-
Pripremanje ranca za školu
Neka sami prođu kroz listu onoga što im je potrebnog tog dana.
Pravljenje planova
Neka sami smisle aktivnosti za vikend ili nakon škole.
Provera domaćeg zadatka
U redu je ako ga ne urade u potpunosti tačno. Treba da uče iz sopstvenih grešaka.
Posebno je važno da im zadate neke posliće kao što je to bilo pranje sudova u našem domu. Sve moje ćerke stajale su na maloj stolici pored sudopere i prale sudove posle večere. A kada smo išle u kupovinu, zamolila bi ih da mi donesu kilogram jabuka. Ja sam ih prethodno naučila da izaberu one dobre i da same izmere gramažu. Takođe, ako bismo prekoračili budžet za namirnice, one su mi pomagale u tome šta ćemo vratiti na police.
Ne brinite o savršenstvu
Očekivala sam od mojih ćerki svako jutro same nameste krevet. Ali, krevet koji dete pospremi može da izgleda kao da još uvek spava u njemu. Nisam im to zamerala. Sve dok su poštovale taj dogovor, bila sam zadovoljna, prenosi „CNBC“.
Biti majstor u nečemu podrazumeva da to uradite onoliko puta koliko je potrebno da u tome postane dobri ili najbolji. To što sam bila nastavnik pisanja naučilo me je tom. Tokom 80-ih i 90-ih godina jedna od navodnih karakteristika dobrog nastavnika bila je da vaš test bude toliko težak, da mnogi učenici ne mogu da ga prođu.
Ali, deca koja su dobila ocenu D (2) na svom prvom radu nisu mogla da se oporave od toga i izgubila su motivaciju da napreduju, pošto su im u startu srezana krila. Tako da sam im dala priliku da ponove svoj rad koliko god puta žele. Njihova ocena bila je formirana na finalnom proizvodu. Želela sam da nagradim učenje i naporan rad, a da ih ne procenjujem na osnovu prvog neuspeha.
Deca su pametnija nego što mislite
Da budem jasna, ne kažem da treba da terate svoju decu da rade stvari koje ne razumeju ili za koje nisu sposobna, niti kažem da ih treba da pustite da se igraju na ulici ako tamo nije bezbedno, ili da šetaju do prodavnice sami ako je komšiluk opasan.
Ideja je da ih naučite kako da se nose sa onim što im život baci pred noge. Jedna od najvažnijih lekcija koje sam naučila svoje ćerke jeste da je jedna stvar koju možete da kontrolišete to kako reagujete na ono što vam se dešava.
Kada verujete deci da mogu da donose sopstvene odluke, ona počinju da se osećaju samopouzdanije, snažnije i angažovanije. A kada se to dogodi, ne postoji ograničenje za ono šta mogu da postignu.
(Izvor: Žena Blic)