Bakšiš bi uskoro i u Srbiji mogao da se nađe kao obavezna stavka na računu. To je predlog Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede HORES, koje će uputiti Ministarstvu turizma i finansija, ne bi li uveli napojnice u legalne tokove. Glavna dilema je da li bakšiš treba da bude obavezan ili i dalje dobrovoljan?
Bakšiš bi mogao da postane obavezna stavka na fiskalnom računu. Pored naručene hrane ili pića, plaćali bismo i uslugu i to 10 odsto u odnosu na celokupan iznos. Ali, da li ceo bakšiš za računa ide u džepove radnika?
„Ako bi bilo, primera radi, 1.000 dinara, dve trećine ne bi uzeo konobar nego otprilike jednu trećinu, dve trećine bi otišlo državi. Tako da sa te strane više bi gledao ka tome da bakšiš ne bude obavezna stvar“, rekao je suvlasnik „Kafeterije“ Marko Vukomanović.
Pa ako je takva situacija, šta je onda bolje za radnike?
„Najiskrenije, radnici u ugostiteljstvu generalno imaju manju platu upravo zbog tog bakšiša, manja dnevnica, niža plata, tako da taj bakšiš treba da nadoknadi tu manju platu. Međutim, kod nas je malo zamrla ta kultura i više niko ne ostavlja bakšiš na dobrovoljnoj bazi onoliko koliko bi trebalo. Apsolutno smatram da gost sam treba da nagradi uslugu ako je usluga kvalitetna. Međutim, s obzirom na to da gosti jako retko obraćaju pažnju na to, pogotovo zato što su cene mnogo visoke, smatram da bi nam zaista značilo da taj bakšiš bude uračunat u fiskalni račun jer bi mi tako nadoknadili manje lične dohotke, manju dnevnicu i generalno zaradu“, napominje barista Ranka Nisić.
Međutim, Udruženje potrošača Efektiva oštro se suprotstavlja ovoj inicijativi jer, kako kažu, zašto bi građani dodatno plaćali uslugu koju već plaćaju.
„Treba da odvoje deo profita i da im povećaju plate, a ne da njihove plate plaćaju potrošači iz svog džepa“, kaže Dejan Gavrilović, iz Udruženje potrošača Efektiva.
Gavrilović dodaje i da Zakon o zaštiti potrošača već predviđa da potrošač plaća i uslugu. Onda postavljamo pitanje, šta mi zapravo sve plaćamo kada, na primer, naručimo jednu kafu.
„Sve što plaćaju do krajnje cene kafe je i cena radne snage, i cena struje i cena kirije i tako dođemo do te računice, ali opet u inostranstvu većina država ima i manje poreze na hranu ili manje poreze u ugostiteljstvu gde su porezi 5 ili 10 odsto. Kod nas je porez 20 odsto i tih dodatnih 10 odsto bi samo bio još jedan namet krajnjem potrošaču“, navodi Vukomanović.
Sve u svemu, dok se dilema ne razreši, ostaje nam ono čuveno – poklonu se u zube ne gleda.
(Izvor: N1)