Mihail Labkovski jedan je od najuticajnijih evropskih psihologa, a koliko je zapravo tražen i poznat najbolje svedoči činjenica da ga je i magazin „Forbs“ uvrstio u neke od najpoznatijih psihologa današnjice. On ima preko 30 godina prakse, a 20 godina radi i na radiju, televiziji, a od pre nekoliko godina i an društvenim mrežama.
Ovaj Rus je posebno fokusiran na probleme porodice, muško-ženske odnose i vaspitanje, a njegovi tekstovi, snimci i metode se veoma cene, iako su često vrlo brutalni, kontroverzni, bez zadrške.
Labkovski ne okoliša, ne uvija svoje reči u ukrasni papir, jasan je i direktan, pa je sasvim sigurno da njegov pristup nije za svakoga – zato ga ljudi ili obožavaju ili preziru. Ipak, ne može se poreći da u njegovim rečima često ima zdravog rezonovanja i dobrih saveta, pa čak i kada nam zvuče surovo.
Ovog puta na svojoj Fejsbuk stranici Labkovski se osvrnuo na grešku koje majke najčešće prave u vaspitavanju ćerki, objašnjavajući kako jue neophodno izbeći potencijal da se kod ženskog deteta napravi podloga za sindrom žrtve. Njegove reči prenosimo u celini.
Ako pogledamo statistiku videćemo da od sindroma žrtve najčešće pate žena. Ne sviđa mi se teorija da su žene prirodno sklone pasivnosti i žrtvovanju. To je zapravo društveno ukorenjen stav, ali i obično posledica roditeljstkih stavova.
„Ti si devojka, devojke se ne svađaju“, „Ostani mirna, ne odgovaraj, budi iznad toga“, „Žena mora da trpi“…. I ostale gluposti koje žene slušaju od malih nogu!
Nažalost, mnoge majke i dan danas odgajaju svoje ćerke na sličan način. Postoji i drugačija situacija – kada majke govore svojim ćerkama „budi jaka“, „moraš da se izboriš za sebe“, „ništa ne bi trebalo da te ograničava“, ali se s druge strane sama majka ponaša kao tipična žrtva.
Naravno, najstrašnije je kada majka posle svađe sa ocem sedne pored deteta i obrati mu se rečima „Vidi šta mi je tvoj tata uradio“ ili „Vidiš kakvog oca imaš“. To nikako i nikada ne bi trebalo da se radi. Vaše dete ne treba da bude vaš psihoterapeut.
Uzgred, osvrnuo bih se na popularnu frazu: „Trpim zbog dece“. Drage žene, što više trpite, to više od svog deteta formirate žrtvu! Ako zaista želite da uradite nešto dobro za svoju decu, sklonite se od tiranina.
Deci će biti korisnije da žive u iznajmljenom stanu na periferiji i da provedu neko vreme sa dadiljom ili rođacima nego da svaki dan posmatraju kako njihov otac urla ili diže ruku na njihovu majku.
Ja volim da kažem da je sve već rešeno. Uvek možete da počnete da živite drugačije. Prvi korak nije „saberi se stav“, već terapija! Problem je u glavi, a ne u mužu ili ekonomskoj situaciji. I samo ti si ta koja nešto može da promeni! Ako ništa ne uradite, ništa se neće promeniti.
(Izvor: Žena)