Sjedinjene Američke Države već godinama insistiraju na tome da je Krim još uvek deo Ukrajine. Ipak, Bajdenova administracija držala se tvrdog stava nakon početka ruske invazije na Ukrajinu i odbijala je da da Kijevu oružje koje mu je potrebno za gađanje Krima, koji Rusija koristi kao bazu za pokretanje razornih napada.
Sada taj stav počinje da omekšava. Nakon višemesečnih razgovora sa ukrajinskim zvaničnicima Bajdenova administracija konačno počinje da priznaje da će Kijevu možda trebati moć za napad na teritoriju koju je Rusija anektirala 2014, čak i ako takav potez povećava rizik od eskalacije, ističe nekoliko američkih zvaničnika koji su govorili pod uslovom anonimnosti, piše „Njujork tajms“.
„Krim pripada Ukrajini“
Krim je smešten između Crnog i Azovskog mora i skriva desetine hiljada ukopanih ruskih vojnika i brojne ruske vojne baze. Zvaničnici Bele kuće insistiraju na tome da nema promene u stavu – Krim pripada Ukrajini.
– Tokom rata govorili smo da je Krim ukrajinski, a Ukrajina ima pravo da brani svoju suverenu teritoriju u svojim međunarodno priznatim granicama – rekla je Adrijen Votson, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost.
U privatnim razgovorima vojni i administrativni zvaničnici doveli su u pitanje smisao ukrajinskog fokusiranja napada na Krim tvrdeći da kijevska vojska ima bolje mete drugde na ratištu.
Ali Bajdenova administracija došla je do spoznaje da će pozicija Kijeva u budućim pregovorima biti snažnija ako ukrajinska vojska pokaže Rusiji da njena kontrola nad Krimom može da bude ugrožena. Osim toga, strahovi da će Kremlj uzvratiti upotrebom taktičkog nuklearnog oružja su nestali, rekli su američki zvaničnici i stručnjaci – iako su upozorili da rizik ostaje.
Novo razmišljanje o Krimu – koji je Rusija nezakonito anektirala 2014. godine – pokazuje koliko su daleko stigli zvaničnici Bajdenove administracije od početka rata, kad su bili oprezni čak i javno da priznaju da su Sjedinjene Američke Države isporučivale protivvazdušne rakete „stinger“ ukrajinskim trupama.
Međutim, SAD i njegovi saveznici u NATO-u postupno su tokom rata popuštali kočnice koje su sami povukli prelazeći s isporuke „džavelina“ i „stingera“ na napredne raketne sisteme, sistem „Patriot“, oklopna borbena vozila, pa čak i neke zapadnjačke tenkove, što Ukrajini daje napadačku sposobnost.
Najsmeliji potez do sada
Sada Bajdenova administracija razmatra jedan od najsmelijih poteza dosad – pomaganje Ukrajini da napadne poluostrvo koje ruski predsednik Vladimir Putin smatra sastavnim delom Rusije.
Američki zvaničnici razgovaraju sa svojim ukrajinskim kolegama o korišćenju američkog oružja, od raketnih sisteman HIMARS do borbenih vozila „bredli“, kako bi se možda ciljalo na teško uspostavljenu rusku kontrolu nad mostom, koji je ključna snabdevačka ruta između Krima sa Rusijom, preko gradova Melitopolja i Marijupolja pod ruskom okupacijom.
Međutim, predsednik Bajden još nije spreman Ukrajini da da raketne sisteme dugog dometa, koji su Kijevu bili potrebni za napad na ruske instalacije na poluostrvu.
Ukrajinski zvaničnici već dugo insistiraju na tome da je Krim važna meta za njihove napade i da je kontinuirani vojni pritisak na tamošnje ruske baze značajan deo njihove strategije. Ukrajinski vojni zvaničnici takođe su razgovarali sa američkim zvaničnicima o važnosti povećanja pritiska na rusku pozadinu na Krimu, koja podržava vojne operacije drugde u Ukrajini.
S crnomorskom flotom, glavnom ruskom vazdušnom bazom, komandnim mestima i logističkim centrima koja podržavaju ruske operacije u južnoj Ukrajini, poluostrvo predstavlja glavni fokus u borbenim planovima Kijeva.
Odlukom da Ukrajini pošalje „bredlije“ Bajdenova administracija približila se pružanju Kijevu nečega za što su visoki ukrajinski zvaničnici mesecima preklinjali SAD – direktnu američku pomoć Ukrajini da krene u napad – uključujući gađanje Krima.
„Bredli“ je oklopni transporter opremljen snažnim topovima od 25 milimetara i navođenim projektilima koji se mogu nositi sa ruskim tenkovima. Frederik Hodžs, umirovljeni general-pukovnik i bivši vrhovni komandar američke vojske u Evropi, rekao je da bi ukrajinske trupe u nadolazećim mesecima mogle da upotrebe „bredlije“ u presecanju kopnene veze.
„Bredliju“ ključna uloga
Mogućnost oslanjanja na vojne baze na Krimu bio je primarni razlog zbog kojeg su ruske snage uspele da zauzmu teritoriju u južnoj Ukrajini prošle godine, naglasio je američki zvaničnik. Učiniti te snage manje sposobnima, ključni je borbeni cilj Ukrajinaca.
– Ukrajina bi mogla da koristi „bredlije“ za premeštanje snaga po glavnim putevima, kao što je M14, koja povezuje Herson, Melitopolj i Marijupolj – rekao je Set Džons, potpredsednik u Centru za strateške i međunarodne studije.
– Ukrajinska pešadija koja bi napredovala kroz ova područja suočila bi se sa značajnom vatrom s ruskih položaja, a „bredli“ nudi korisnu vatrenu moć i zaštitu za trupe – dodao je.
Zajedno sa britanskim tenkovima i oklopnim borbenim vozilima koje su Francuska i Nemačka pristale da pošalju, „bredli“ bi mogao da bude prethodnica oklopnih snaga koje će Ukrajina angažovati u protivofanzivi ove zime ili proleća, kažu vladini i nezavisni analitičari.
– Mislimo da je sada pravo vrime da intenziviramo podršku Ukrajini. Ne možemo da dopustimo da se ovo oduži i postane slično Prvom svetskom ratu – rekao je britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli u utorak tokom posete Vašingtonu
Britansko ministarstvo odbrane napisalo je u poruci na Titeru prošle nedeljea da je Rusija poslednjih nedelja ojačala odbrambena utvrđenja u centralnom Zaporožju, oblasti u južnoj Ukrajini u blizini kopnene veze, gde Rusija drži velike snage. Ako se Ukrajina usmeri na oslobađanje Zaporožja, tada bi preliminarni napadi mogli da uključuju gađanje ciljeva na obližnjem Krimu.
– Veliki ukrajinski proboj u Zaporožju ozbiljno bi doveo u pitanje održivost ruske kopnene veze- navodi se u britanskoj proceni.
Ukrajina takođe ima američki HIMARS, raketne sisteme dugog dometa. S prošlogodišnjim oslobađanjem Hersona na jugu, ukrajinske prednje linije sada mogu da ih koriste za udar na glavne snabdevačke rute koje dolaze s Krima, rekao je jedan američki vojni zvaničnik.
Ove nedelje će najviši američki i ukrajinski komadanti održati sastanak u Nemačkoj kako bi razradili planiranje ofanzive, rekao je još jedan visoki američki zvaničnik. Vežba, rekao je on, ima za cilj da uskladi borbene planove Ukrajine s vrstama oružja i zalihama koje NATO saveznici šalju.
Ukrajinski zvaničnici strahuju da njihova zemlja ne može da preživi godine statičnog sukoba dok Rusija nastavlja da napada gradove. Zato smatraju da im je jedini izbor da ciljaju Krim i ugroze ga, rekao je visoki američki zvaničnik napominjući da se to pitanje pojavilo na nedavnim sastancima na visokom nivou u Beloj kući.
Ipak, uprkos dodatnom naoružanju, Bajdenova administracija ne misli da Ukrajina može vojno da zauzme Krim. I zaista, još uvek postoje zabrinutosti da bi takav potez mogao da natera Putina da uzvrati eskalirajućim odgovorom. Ali, rekli su zvaničnici, njihova sadašnja procena je da Rusiju treba naterati da veruje kako je Krim u opasnosti jer bi se tako ojačala pozicija Ukrajine u svim budućim pregovorima.
Bez Krima, cela stvar pada u vodu
Iskazujući sposobnost napada na Krim, smatraju američki zvaničnici, Ukrajina bi mogla da pokaže da ruska kontrola nije stabilna. Bajdenova administracija takođe sve više veruje da bi napadanje pozadinskih linija Rusije moglo ozbiljno da naruši sposobnost Moskve da pomera svoje prve linije, kažu zvaničnici.
– Bez Krima, cela stvar pada u vodu – rekla je Evelin Farkas, visoka zvaničnica Pentagona za Ukrajinu tokom Obamine administracije.
Promeni razmišljanja doprinosi prigušivanje strahova da bi napadi na Krim naterali Putina da upotrebi taktičko nuklearno oružje, kažu zvaničnici.
– Čini mi se da administracija sve više uviđa da pretnja ruske eskalacije možda nije onakva kakvom su je ranije smatrali – rekao je general Hodžs.
Dok ukrajinski napadi unutar Rusije još uvek izazivaju zabrinutost američkih zvaničnika, reakcija Moskve na povremene ukrajinske specijalne operacije ili tajne napade na Krimu, uključujući one protiv ruskih vazdušnih baza, komandnim mesta i brodova u Crnomorskoj floti, bila je ublažena.
– Više je tolerancije na štetu i napade. Krim je već mnogo puta bio pogođen bez masovne eskalacije iz Kremlja – rekla je Dara Masikot, istraživačica u RAND korporejšn.
Ipak, Putin i ruska javnost vide Krim kao deo Rusije pa bi udari mogli da učvrste rusku podršku ratu. S druge strane, američki zvaničnici kažu da ne znaju kako će Putin reagovati ako Ukrajina napadne Krim koristeći američko oružje.
Masikot je rekla da nijedan od malobrojnih ukrajinskih napada na Krim dosad nije ugrozio sposobnost Rusije da zadrži na poluostrvo: „Zato oni možda nisu pravi test ruske odlučnosti po ovom pitanju.“
U decembru je američki državni sekretar Entoni Blinken ponovno izneo američku politiku prema Ukrajini – da Bajdenova administracija pokušava da pomogne zemlji u oslobađanju teritorije izgubljene tokom i nakon ruske invazije prošle godine.
– Naš fokus je na tome da nastavimo da radimo ono što smo dosad radili, a to je osigurati da Ukrajina ima u svojim rukama ono što joj je potrebno da se odbrani, što joj je potrebno da odbije rusku agresiju, da povrati teritoriju koja je okupirana nakon 24. februara- rekao je Blinken na samitu Veća izvršnih direktora Vol strit žurnala. Prema njegovoj definiciji, ta teritorija ne uključuje Krim.
Takav je stav, kažu kritičari, uveliko dao ruskoj vojsci nedodirljivo utočište iz kojeg može napadati Ukrajinu, piše Index.hr.
– Mi smo stavili ograničenja Ukrajini rekavši da će se ovaj rat voditi na njenoj teritoriji, a ne na ruskoj. Pružiti Rusiji područje iz kojeg će pokretati napade, bez straha od odgovora, apsolutno je apsurdno. Nema vojnog smisla – rekao je Filip Bridlav, penzionisani general koji je bio vrhovni komadant NATO-a za Evropu kad je Rusija napala Krim 2014. godine.
(Izvor: Index)