Ruski obaveštajci detaljno analiziraju situaciju koja bi mogla da se dogodi u drugoj polovini 2023.
Dok se Moskva kupa u luksuzu na osnovu prirodnih i drugih bogatstava Ruske Federacije, mnogi narodi jedva uspevaju da se bore sa siromaštvom, iako upravo iz njihovih regiona počivaju prirodni resursi na kojima počiva ruska ekonomija i moskovska raskoš.
To će, u kombinaciji sa tekućim potiskivanjem nacionalnih, verskih i drugih prava, naterati mnoge nacije da razmišljaju o nezavisnim državama, uključujući Tatarstan, poslednje uporište političkog protivljenja Moskvi unutar granica Rusije.
Tokom protekle nedelje pojavile su se informacije da je ruski predsednik Vladimir Putin dobio izveštaj Saveta državne bezbednosti koji upozorava na skori kolaps države. Izveštaj je Putinu navodno predstavio glavni sekretar Saveta Nikolaj Patrušev i upozorio da bi Tatarstan mogao prvi koji bi napustio Federaciju.
U izveštaju se pominje i Baškortostan, koji je veoma blizak Tatarima, ali Čečenija, koja je već vodila dva rata za nezavisnost i nikada se nije pomirila sa činjenicom da je predvodi čovek iz Kremlja Ramzan Kadirov. Nikolaj Patrušev i njegovi stručnjaci navode da je raspad Ruske Federacije moguć u slučaju duboke krize, a jedna takva kriza se predviđa za drugu polovinu 2023. godine.
Republika kao izvor separatizma
Koliko su ovi navodi tačni i koliko realnosti ima u onome što priča Patrušev o tatarskoj analizira Ruslan Ajsin politički analitičar iz glavnog grada Tatarstana. On kaže da u Savetu bezbednosti Ruske Federacije sede ljudi koji su “vaspitavani i odrasli u sovjetsko doba”.
“Oni su bivši radnici specijalnih službi i stoga razmišljaju kao obaveštajci. Oni sve vide kao zaveru i pretnju i ne zanimaju ih drugi problemi. Oni žive kao da je vreme hladnog rata. Za Putina, Patruševa, Bortnjikova i sličnie, glavni cilj je oživljavanje sovjetske imperije. Ali oni ne shvataju da se istorija ne može preokrenuti. Oni se bore protiv budućnosti, napretka, civilizacije“, kaže Ajsin na početku intervjua za Al Džaziru.
On ističe da su za pomenute lidere „nacionalne republike izvor separatizma”, a da Putin i istomišljenici žele da od Rusije naprave unitarnu državu, „ali to je nemoguće jer je ona složena država”.
“Ovde živi više od 100 nacija, imate muslimane, hrišćane, budiste, animiste… Imate različite geografske, klimatske i političke slike. Ali oni ne žele da ih vide. Imaju kolonijalistički način razmišljanja, sanjaju o carstvu, jednoj religiji i jednoj naciji. Podsetiću vas da je moto „Jedan narod, jedno carstvo, jedan vođa” bio slogan nacističke Nemačke za vreme vladavine Adolfa Hitlera”, rekao je Ajsin.
Raniji sagovornici i predstavnici manjina koje žive u Ruskoj Federaciji a sa kojima su novinari Al Džazire razgovarali, poput Marijana ili Čečena, ukazuju da se njihova prava krše, brišu… To potvrđuje i Ajsin.
„Krše se prava naroda i verskih zajednica. U republikama je uvedena zabrana obrazovanja na domorodačkom jeziku, zabranjena je gradnja džamija. Moskva je vodila dva rata protiv Čečenije pod Jeljcinom i Putinom. U takvim uslovima ljudi se osećaju kao građani drugog reda. Moskva sama tera republike da razmišljaju o otcepljenju od Rusije. Danas je to nerealno, ali sutra sve može da se promeni. Putin će otići i Rusija će se najverovatnije raspasti“.
Nametanje volje
Parlament Tatarstana je tokom protekle nedelje napravio neočekivan potez i krenuo protiv volje zvanične Moskve. Iako je u proteklih 13 republika u sastavu Ruske Federacije svoje lidere tituliralo titulom „predsednik“, to je do danas ostalo samo u Tatarstanu.
Iako je Kremlj tražio od Kazanja da to promeni, tako da se umesto „predsednik“ lider Tatarstana zove „reis“, republički parlament je to u četvrtak odbio i sada se čeka odgovor zvanične Moskve.
“Tatarstan je poslednji ruski region koji je pružio i pruža otpor na političkom terenu. Sada se, na zahtev Putina, pokušavaju ukloniti poslednji simboli državnosti iz Ustava Tatarstana. Traže ukidanje funkcije predsednika Tatarstana i da više nije moguće imati državljanstvo Tatarstana, kao ni da se republika nazove ‘suverenom državom’ kako piše u Ustavu. Moskva se plaši Kazanja, veruje da Kazanj može da postane centar separatizma. Pre ili kasnije, tatarski narod će tražiti šansu za sopstvenu državu. Trenutno je teško, ali podsetiću da 1990. niko nije verovao u raspad SSSR-a. Te 1917. niko nije mislio da će Rusko carstvo nestati, ali su svi nestali sa političke karte sveta“, objašnjava politički stručnjak iz Kazanja.
Na samom glasanju u Parlamentu, on ističe da Moskva svakako nije očekivala da će se parlament Tatarstana odupreti i odbiti da ispuni njenu volju.
“Ovo je bio redak čin političke hrabrosti tokom mnogo godina. Moskva će nesumnjivo postići svoj cilj, ali u politici je sama akcija veoma važna kao demonstracija volje. Mislim da će Putin i njegovo okruženje pokušati da se osvete Kazanju, verovatno će preduzeti neke mere prinude. Ali sada je Moskva zauzeta ratom protiv Ukrajine, to je njena slabost jer nije dovoljno jaka za sve“.
Raspad Rusije je moguć
Brojni strani analitičari upozoravaju da su ruska invazija na Ukrajinu, njen neuspeh i sankcije koje je dobila zauzvrat iscrpile svu preostalu snagu Federacije, a da su nejednakosti građana došle do izražaja – posebno kroz mobilizaciju kojoj su posebna meta bili pripadnici nacionalnih, etničkih i verskih manjina – i kako su sve jasniji znaci kolapsa teritorijalno najveće zemlje na svetu.
“Kolaps Rusije je svakako moguć jer je zemlja nastala kolonijalnim osvajanjima. Mnogi narodi su nasilno pripojeni Moskvi. Putin drži neke teritorije jer ih plaši. Ljudi žele da žive samostalno, razvijaju svoju kulturu, jezik, tradiciju, koriste svoje prirodne resurse. Moskva sada jednostavno krade sve iz regiona: naftu, gas, drva, ugalj, ljude… O federalnom sistemu nema govora. U takvim uslovima će se država sigurno urušiti jer se održava na silu i nema pravog jedinstva“, kaže on.
Postavlja se pitanje: da li je moguć miran raspad? On kaže da u to nažalost ne veruje. Napominje da Putin ili njegovi naslednici to neće dozvoliti već da će najverovatnije započeti nove ratove, ali ovoga puta unutar Rusije. Ajsin kaže da je ruska invazija na Ukrajinu pokazala sve mane i probleme ove zemlje i njene vojske.
“Putinov sistem je pokazao da se ne može ni mobilisati. Njegova vojska se loše bori, nema snabdevanja, oružje je zastarelo, a generali su govorili da će za tri dana osvojiti Kijev. Sada već deset meseci traje rat, raste nezadovoljstvo u narodu, ljudi ginu u velikom broju. Svi smo videli kako ljudi ne žele da ratuju protiv Ukrajine, čak ni za velike pare. Stoga je Putin bio prinuđen da proglasi mobilizaciju. Stotine hiljada mladih je pobeglo iz zemlje, a sve to stvara novo žarište nestabilnosti Putinovog sistema”, rekao je on.
Nova revolucija
Sagovornik Al Džazire priseća se sličnih događaja na istom području, samo pre više od 100 godina.
“Tokom Prvog svetskog rata, ruska vojska i stanovništvo bili su umorni od rata i odbijali su da ratuju u Evropi. Lenjin i boljševici su to iskoristili, nagovorili su vojnike da se vrate u otadžbinu i ustanu protiv cara Nikolaja II – i to se dogodilo. Došlo je do revolucije i država je propala. Verujem da se sličan scenario može desiti 2023. ili 2024. godine”, rekao je on.
Veliki broj Tatara živi i u susednom, mnogo većem Baškortostanu, koji se takođe pominje u pričama o razdvajanju. Koliko ove republike mogu same, bez Rusije?
“Tatari i Baškiri su srodni narodi, mi smo kao dva krila iste ptice, neodvojivi jedno od drugog. Naše republike su pune prirodnih resursa, imamo razvijenu industriju, mnoge kompanije i privrednici otvaraju fabrike i pogone u Tatarstanu. Ali, na primer, Kazanj daje Moskvi 75 odsto naplaćenih poreza – nama ostaje samo četvrtina, a to uopšte nije fer. Mi smo najbogatiji region, a Moskva nas pljačka kao bandit. Možemo da opstanemo i bez učešća Moskve, ona ništa sama ne proizvodi već sakuplja doprinose i pljačka državu. Pa, pogledajte samu Moskvu, okupana je u luksuzu dok ostali regioni Rusije jedva dišu od siromaštva. Mi hranimo Moskvu. Očigledno je da Tatarstan i Baškortostan imaju sve potrebne uslove i resurse za samostalan život i razvoj”, rekao je Ajsin.
(Izvor: Mondo)