Vatra Badnjaka predstavlja svetlost Sunca. Ta svetlost osvetljava narednu godinu i pomaže Suncu da ojača jer od njega zavisi vegetacija godine koja dolazi.
Mlada pšenica je jedan od najlepših božićnih ukrasa. Da bi izrasla do Božića treba je posaditi na Nikoljdan 19. decembra. Ako bude zelena i bujna i godina će bila plodna i berićetna.
Na drugi dan Božića kultno se iznosi pšenica i stavlja na rodne voćke. Simbolizuje život oživljavanje prirode i ukazuje na to kakvi će usevi biti.
U gradovima gde nema plodnih stabala voćki mlada pšenica se može staviti na bilo koje drvo u parku – važno je da se ne baci.
– Sve oko Božića je usmereno ka prirodi, ka novog vegetacionoj godini, ka novom letu zbog rađanja i plodnosti. Svako domaćinstvo koje poseduje recimo vinograd šalje domaćina u vinograde da se nazdravlja Božiću. Nose se i delovi badnjaka i kače za vinovu lozu da bi bilo grožđa, a vinograd rodan – rekla je etnolog Vesna Marjanović.
Dodaje da se na Badnji dan, kad se unese badnjak, stavlja na ognjište, kasnije u šporet da pregori i onda se delovi badnjaka nose u štale, a nose se i u vinograde ili na njive da bi bile plodne.
Delić badnjaka se čuva i iznosi se kultno na mali Božić, odnosno na julijansku Novu godinu koja ima rituale vezane i za Božić.
Badnjak se u nekim krajevima nazivali i veseljak. Stari zapisi kažu da su Sloveni uvek poštovali šume i hrast kao najsvetije drvo s božanskim duhom. Spaljivanje badnjaka usred zime nagoveštavalo je ponovno rađanje sveta.
Jedan od najlepših božićnih običaja je Mirboženje s težnjom da se održi mir i prekine zavada među ljudima pa se pri susretu pozdravljamo sa „Mir Božiji -Hristos se rodi“.
(Izvor: Espreso / RTS)