Nažalost, često slušamo ili smo svedoci užasnih priča iz porodilišta, što kada je u pitanju akušersko nasilje, što uopšte stanje porodilišta i odnos prema porodiljama od kojih nam zastane knedla u grlu. Upravo zato što se pitaju da li to baš mora tako da bude, mnoge žene zanima kako sve to izgleda u stranim zemljama.
Za nas je prelepa 28-godišnja Jelena Đukić govorila o svom iskustvu praćenja trudnoće i porođaja u Dubaiju. Ona je inače iz Sremske Mitrovice, a radi kao stjuardesa, a njeno iskustvo nas je potpuno oduševilo.
– Pregledi su bili uglavnom jednom mesečno, a kako se bližio kraj trudnoće, bili su češće. Pregledi se zakazuju preko aplikacije i može da se promeni ili otkaže termin sve do dana pregleda. Ono čemu sam se ja jako radovala, a što sam čula da kod nas nije tako, je ultrazvuk na svakom pregledu. „Običan“ ultrazvuk traje samo nekoliko minuta, ali mi je značilo puno kad i na kratko vidim bebu i čujem otkucaj srca. Nekoliko puta sam imala 5D ultrazvuk, kom sam se najviše radovala, istakla je Jelena.
Takođe, dodala je da su ona i njen muž odlučili da urade prenatalni test, iako nije obavezan.
– S obzirom na to da često potrošimo novac na nebitne stvari, bili smo sigurni da želimo da uradimo test i čak smo se iznenadili kad smo videli da je duplo jeftiniji nego u Srbiji (ovde je 300 evra, a taj isti u Srbiji je bio oko 700 evra).
Pre porođaja Jelena i njen suprug su išli zajedno na predavanja u porodilištu kako bi se što bolje spremili za taj poseban dan.
– Pričali su nam o svim načinima hranjenja bebe, ali najviše o prednostima dojenja. Posle porođaja sam imala posetu laktacionog konsultanta. Ona mi je pokazala razne položaje u kojima mogu da držim bebu, pričala je o značaju mog položaja, da mi je udobno kako bi me leđa i vrat što manje bolela i da je bitno da se beba pravilno ,“zakači“ kako mi ne bi povredila bradavice. Iako dojenje izgleda kao veoma jednostavna stvar, potrebno je informisati se i vežbati, kako bi postalo uživanje i za bebu i za mamu, kaže Jelena.
„Da sam bila sama, bila bih preplašena“
Takođe, žene u Srbiji se bore za to da njihovi partneri imaju pravo da prisustvuju porođaju, dok je u Dubaiju to najnormalnija stvar.
– Ono što mi je najviše značilo na porođaju je to što je moj muž bio sa mnom sve vreme. Otišli smo u bolnicu očekujući da ćemo već sutradan da se vratimo kući sa bebom, ali porođaj se odužio, morala sam hitno na carski rez i zbog toga smo ostali u bolnici četiri dana. Da sam bila sama ta četiri dana i da sam morala sama da idem iznenada u operacionu salu, sigurno bih bila izgubljena i preplašena, a uz njegovo prisustvo i podršku, ništa mi nije bilo teško i strašno.
Nakon operacije, sve troje su prešli zajedno u sobu.
– Beba je bila s nama sve vreme, čak i za vreme pregleda, doktori su dolazili u sobu, nisu odvojili bebu od nas ni na sekundu. Mogli smo da zovemo medicinsko osoblje kad god poželimo, ali smo se trudili da sami smirimo bebu, nahranimo i presvučemo pelene. Nije bilo lako, prvu noć nismo spavali ni pet minuta, ali posle je sve bilo lakše.
Jelena je primetila koliko zapravo znači kada je neko u tom vrlo ranjivom i intimnom periodu neko ljubazan prema tebi.
– Tih dana u porodilištu sam primetila koliko znači kad je neko ljubazan (što je, po pričama žena iz moje okoline, retkost kod nas u porodilištima). Kad je moja doktorka videla da nismo spavali celu prvu noć od uzbuđenja, a drugu noć zbog plakanja bebe i da smo iscrpljeni i nervozni, rekla mi je da će uvek biti prelepih, ali i teških dana i da treba da pomislim na to koliko ima žena koje bi sve dale da imaju dete, a ne mogu, i da se setim koliko smo mi želeli da dobijemo bebu. To je bila samo jedna rečenica, a meni prolazi kroz glavu svaki dan i pomaže.
Za ceo period trudnoće i porođaja, niko od medicinskog osoblja joj nije rekao nijednu reč koja joj je zasmetala.
– Verujem da zaposleni u bolnici u Dubaiju nisu stručniji od zaposlenih u Srbiji, ali se više trude da budu ljubazni jer jednostavno postoji sistem gde mi pacijenti možemo i da pohvalimo zaposlene, ali i da se požalimo na njih i verujem da niko od nadređenih ne ignoriše ni pohvale ni zamerke, naglašava Jelena.
Hrana kao u hotelu
Kada smo videli fotografiju hrane koja joj se posluživala u bolnici, naprosto smo se oduševili. Kada uporedimo sa Srbijom, zaista izgleda kao u hotelu.
– Hrana je bila preukusna i šalimo se da je moj muž jedini čovek koji se ugojio u bolnici. Dobijala sam jelovnik iz kog sam birala jela za sledeći dan. Samo posle carskog reza su mi doneli tečnu hranu, da provere kako ću reagovati i kada je sve bilo u redu, nakon toga sam se najela ukusne hrane, što mi je zaista bilo potrebno jer sam ogladnela od svih kontrakcija, čekanja, operacije…
Jelena i njen suprug su odlučili da se vrate za Srbiju, a ona se već sada brine kako će njen sledeći porođaj u Srbiji izgledati.
– S obzirom na to da se uskoro vraćamo u Srbiju jer želimo da beba odraste uz svoju rodbinu, već sam počela da razmišljam o sledećem porođaju u Srbiji. Potpuno sam sigurna da će mi najveći prioritet biti da nađem bolnicu koja dozvoljava prisustvo partnera. Jeste lepo biti u bolničkoj sobi koja izgleda kao hotelska soba, sa preukusnom hranom, ali je mnogo bitnije imati nekog svog pored sebe. Svesna sam da nije realno porediti privatnu bolnicu u Dubaiju sa državnim bolnicama u Srbiji, koja je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, ali verujem da kad bismo imale nekog svog pored sebe i kad bi medicinsko osoblje bilo ljubazno (što je besplatno), lako bismo naručile ili ponele hranu sa sobom, ne bi nam teško pao neudoban krevet u bolničkoj sobi ili staro kupatilo, poručuje Jelena.
(Izvor: Žena Blic)