Sterilitet je sve veći problem i statističke brojke iz godine u godinu neumoljivo skaču i kažu da svaki šesti par ima problem da se ostvari u najvećoj i najlepšoj životnoj ulozi. Ovaj problem jednako pogađa i žene i muškarce i kada se saberu svi uzroci, neuspeli pokušaji i opcije koje su nam na raspolaganju, mnogi, nažalost, ostanu da se pitaju gde je u svemu tome nestala ljubav među partnerima.
Ovom temom bavili su se i korisnici Redita, kada je osvanulo pitanje koje je privuklo veliku pažnju i prikupilo više od 400 komentara.
„Da li biste oženili devojku koja ne može da ima decu? Zabluda je da postoji jedna srodna duša. Da li biste ostavili nekog s kim se dobro slažete i koga volite, i nastavili da tražite dalje?“, upitala je jedna korisnica i odmah su krenuli da se nižu odgovori.
Neki su sa kratim „da“ ili „ne“ izražavali svoj stav, drugi otvoreno priznavali da ne vide sebe kao roditelje, ali odgovori ostalih prerasli su u diskusiju gde se odmah izdvojilo nekoliko razmišljanja.
„Deca odrastu i odu, a ono što ostaje…“
„Ako sam zaljubljen u nju i ako je volim naravno da bih je oženio. U ovoj zatucanoj Srbiji mnogi muškarci prvo čekaju da devojka ostane trudna da bi je oženili. Poenta u životu nije imati ili nemati decu. Poenta je biti srećan, biti ispunjen emotivno i provesti život sa osobom koju voliš. Ko želi decu i misli da je to smisao života, okej. Ko ne želi i misli da i neke druge stvari čine život i to je isto okej“, „Naravno. Srodne duše su mnogo ređe nego ljudi sa kojima možete imati decu“, „Ako ostaviš ženu zato što ne može da ima decu, za mene si dno dna. I treba da skončaš sam“, „Deca, odrastu i odu od kuće. Ono što ostane do kraja života i što je neraskidivo su supružnici, kako se veli, do kraja života, u dobru i u zlu. Najbolje je dok se sastanu dvoje, koji žele ili koji ne žele decu, teško je dok jedan želi, a drugi ne želi, to je muka za oboje u braku. Lično, oženio bih devojku, bez obzira što ne može da ima decu, ako je to srodna duša, onda je to sasvim drukčije od ulaska u brak ili vezu s kalkulacijama“, glasili su neki od komentara.
Jedan korisnik se osvrnuo na muški sterilitet, odnosno obrnutu situaciju u partnerskom odnosu.
„Razumem pitanje … ali uvek se priča o ženama koje ne mogu da imaju decu. Muški sterilitet je braćo moja sve veći problem. Ako nekog stvarno volim ostajem sa njim u svakom momentu, jer to je ljubav i poštovanje. Dok si klinac ne kapiraš da je ljubav briga, poštovanje i prolaženje kroz u**ane periode života zajedno… Ovo je samo jedna od stvari moje mogu da te zadese, kada prođe još 10-15 godina shvatiš da ima i mnogo gorih“, dodaje on.
„Koja je poenta braka bez dece?“
U diskusiju su se uključili i korisnici koji priznaju da bi im pomenuti problem bio prepreka za nastavak partnerskog odnosa.
„Jedini razlog zašto bih se uopšte ženio je da bih imao decu i konvencionalnu porodicu. Tako da, ne. Ali ide u oba smera, da se razumemo. Ako bih otkrio da JA ne mogu da imam decu, onda ne bih tražio ni od jedne devojke da se venčamo. Ne bih hteo da je zarobljavam i uskraćujem joj taj element života“, „Koja je poenta braka bez dece? Pokušao bi naći alternativu (veštačke oplodnje, surogati itd), al ako ne ide ne ide..“, pišu muškarci.
Neko smatra da „sve zavisi od slučaja“.
„Kada bi saznao za to, devojku trenutnu ne bih ostavio, iako želim da imam decu sa njom. Jednostavno bih se pomirio sa tim, probali bi verovatno na neke načine da se neko čudo desi, ali pomirio bih se sa tim. Eventualno bi usvojili dete ako se dogovorimo tako. Ali, da nemam devojku sada i da upoznam neku i da saznam u početku da ne može da ima decu, iskreno ne bih se zavlačio u tu vezu. Iz prostog razloga jer ne možeš zavoleti nekog tako brzo, a ako nekog ne voliš, onda se ni ne vežeš u toj meri za nekog. Tako da, po mom mišljenju, sve zavisi od slučaja. Ali, pošto je pitanje „da li bi ste oženili devojku“, moram da kazem DA, jer ne dolazi ženidba posle jednog dana, već posle nekoliko godina“, piše u jednom od komentara.
„Život piše priče“
Dok je većina Reditora iznosila svoje hipotetičke stavove, javili su se i oni koji na pitanje mogu da odgovore iz ličnog iskustva ili iskustva ljudi iz bliže okoline i njihove objave nikoga nisu ostavile ravnodušnim:
„Mi smo bili u toj situaciji. Pokušavali smo godinama, doktori, hormoni, oplodnje, spontani pobačaji, depresije Itd. Pre 10 meseci smo usvojili bebu kojoj je danas godinu i po i nikad srećniji. Nikad mi nije palo na pamet da napustim ženu“, „Kum se oženio sa 32. Razveo sa 35 jer nije mogla da ima decu. Bilo je ovako. Voleli se sve super ali ‘ajde ti si još mlad možes naći drugu da ti rodi, a ona uvek može da se uda za nekoga ko već ima decu iz prvog braka ili i ne mora ni jedno ni drugo. U svakom slučaju tražili su svoju decu i takav je bio dogovor. On se posle nije ni oženio, a ni ona udala. Žive kako žive. Tako ispalo. Rođak, sa druge strane, ima ćerku iz prvog braka i upravo je on oženio ženu koja nije mogla da ima decu kad mu je ćerka već napunila 20 i nešto godina. Na ženin zahtev su ubrzo usvojili sina i svi srećni i zadovoljni. Tako da život piše priče i svaka je različita. Radite prema svojim željama i mogućnostima i ne slušajte nikoga“.
Najveću pažnju privukao je emotivni komentar još jednog muškarca.
„Da, svi mi dok smo mladi imamo neke planove, životne recimo, međutim mislim da apsolutno niko ne razmišlja da nešto može poći po zlu, tako se desilo i meni. Imaš savršenu osobu pored sebe koja se teško razboli i tada ne razmišljaš o deci, nego kako se izlečiti. Uglavnom, sve kako si opisao vidim da imamo potpuno isto razmišljanje, mi na kraju nemamo dece, niti ćemo ih imati, a ja je ne bih ostavio da bih imao decu sa drugom i da znam da će ta deca biti najbolja na svetu“, zaključio je on.
(Izvor: Espreso / Blic)