Janko Turčan godinama se greje na sojinu slamu, a pored toga što je jeftino, ovo je i jedan od zdravijih način grejanja.
Janko Turčan iz Stare Pazove pronašao je način za jeftin, a zdrav način grejanja, a greje se na sojinu slamu. Tokom cele grejne sezone, za preko 200 kvadrata, potroši samo 100 evra. Janko nije jedini koji koristi ovakav vid grejanja u Pazovi ima desetak komšija koji se na isti način greju.
Janko ima sobni termostat sa kojim reguliše temperaturu koju želi da ima u prostorijama, a u tome mu pomažu i ventili.
„Ja se grejem na sojinu slamu, a sam proizvodim soju i kao nus proizvod, slama koja bi se koristila kao humusna struktura u zemlji, ja je koristim za loženje. Znači, moj kotao radi na bale od sojine slame“, otkriva Janko.
On godišnje spremi oko 1.200 bala, što mu je dovoljno za jednu grejnu sezonu.
„Moja grejna sezona, od prve do poslednje bale, košta 100 evra. Nema laži, nema prevare. Zašto? Zato što je to moja slama, imam svoju balirku, kupim nešto kanapa i utrošim nešto goriva. U skupljanje slame učestvuje samo naša četvoročlana porodica. Oko 4 dana odvojim da spremim ogrev za grejnu sezonu“, otkriva Janko i dodaje:
„Princip celog kotla i instalacije radi sa dva mešna ventila i sa dve pumpe. Jedan mešni ventil je vezan između peći i rezervoara, kao akumulator toplote kapaciteta 2.000 litara. Drugi mešni ventil i pumpa izvlače iz tog rezervoara temperaturu i šalje mi prema objektima. Faktički, to je sistem TA peći“, objašnjava Janko princip funkcionisanja njegovog grejanja.
Nedostaci ovog vida grejanja su što je pre svega potrebno dovoljno skladištenog prostora za bale, tako da one ostanu suve, jer se onda stvara problem pri sagorevanju slame. Takođe, kotao je potrebno puniti na svakih pola sata do 40 minuta.
Kotao je pre više od deceniju platio oko 1.200 evra. Kako kaže, kotao istog kapaciteta za čvrsta goriva tada je koštao oko 1.000 evra. On je dao 200 evra više za kotao u koji može da uđe cela bala.
Janko je probao i drugu slamu i odgovorno tvrdi da je najkvalitetnija sojina slama.
„Prevashodno što je poluceluloza“, kaže Janko i dodaje da za nedelju dana napuni mali kontejner pepela. Po njemu, sojina slama ima najbolji stepen iskorišćenja i najbolje greje, prenosi Agromedia.
Janko je otkrio i način priprema bale.
„Treći dan posle skidanja soje ja baliram. Zato što nije izgubila vlagu u sebi i kada je ispresujem bude vižljastija. Ne smem da dozvolim da mi stoji 10-20 dana na njivi, da je hvata rosa, kiša, sunce“, priča Janko. Ovako balirana slama, kada počne da gori, dobije vazduh i raširi se i tada gori punim kapacitetom.
On ne loži sve vreme, jer kako je rekao na početku, ceo sistem funkcioniše poput TA peći.
Sistem ima akumulator toplote, koji je Janko obložio sa balom mineralne meke vune i zaštitio ciradom kako ne bi uopšte gubio temperaturu. Termostate podešava tako da, kada sagori 8 bala tokom dana i podigne temperaturu na termostatu akumulatora na određeni nivo, ako je počeo sa loženjem danas u 2h popodne do sutra do 2h popodne nema potrebe da troši dodatne bale. Akumulator će sačuvati temperaturu i slati je u objekte.
(Izvor: Mondo)