Sveti Nikola je jedna od većih slava u Srba, ako ne najveća budući da veliki broj vrenika slavi ovu krsnu slavu. Međutim, mnogi na taj dan mrse iako slava pada u Božićni post.
Naime, kada neka slava padne uz post, ili u sredu ili petak, na primer Nikoljdan, koji je uvek u Božićnom postu, taj dan se obavezno posti, bez obzira na to da li porodica iz nekih razloga ne posti taj post.
Spremati mrsnu hranu za slavu je veliki i pogubni greh ako je post. Bolje je ne slaviti, nego praviti javnu sablazan i navoditi na greh druge (goste) da mrse na veliki praznik u vreme kada crkva naređuje post. Kad slava padne u sredu ili petak, a nije post, gozba i mrsni slavski ručak može se odložiti za naredni dan.
Pogrešno je, kako to neki čine, na dan slave kada je post, „prikazati“ na trpezi malo ribe i posne hrane, a posle postavljati i služiti mrsnu hranu.
To je svojevrsno licemerje, i nije dostojno hrišćanina, Srbina i pravoslavca, pogovo kada se zna da se može čak lepše i jeftinije pripremiti ručak od ribe i posne hrane. Postoji čak i kuvar sa receptima za pripremanje posnih jela, koga bi trebalo da koriste domaćice koje pripremaju posnu slavu.
Verski analitičari tvrde da je mrsna trpeza na Svetog Nikolu tradicija koja je započeta neposredno posle Drugog svetskog rata, i naročito je prisutna u Vojvodini, odnosno u Bačkoj.
U vreme kada obeležavanje slave nije bilo baš poželjno ponašanje, porodice su se dosetile da naprave okupljanje, ali da namerno pripreme mrsnu trpezu, kako onaj ko bi hteo da ih prijavi ne bi mogao da dokaže da je povod bio religijski.
Nije se zbog pravljenja slave posle Drugog svetskog rata išlo na Goli otok, ali se zbog potkazivanja u partiji lako mogao izgubiti dobar posao ili onemogućiti napredovanje u službi, zbog čega su porodice mahom krile da prave religijske obrede.
U moderno vreme mrsna trpeza na Svetog Nikolu ostala je kao posledica toga da li se poštuje Božićni post. Mnoge porodice koje jednostavno ne poste 40 dana do Božića obeležavaju mrsno Svetog Nikolu, osim ako ne pada na sredu ili petak. To je na neki način posledica iz doba komunizma kada se izgubio običaj posta, a ponovo se obnovilo redovno obeležavanje slava.
Među objašnjenja zašto se mrsi na Svetog Nikolu spada i legenda po kojoj je čoveku svake godine umiralo po jedno dete. Sveštenik ga je navodno pitao da li posti ili mrsi na Svetog Nikolu, a onda mu je on odgovorio da posti. Tada mu je sveštenik, po toj priči, dao odobrenje da mrsi na Svetog Nikolu i od tada mu ni jedno dete više nije umrlo.
(Izvor: Mediji)