U pozadini jesenjih neuspeha ruskih trupa u Ukrajini, unutrašnjepolitička situacija u samoj Ruskoj Federaciji postaje sve teža. U međuvremenu, sve veći uticaj na državne procese u Rusiji dobija Jevgenij Prigožin, vođa plaćeničke jedinice PMC „Vagner“, koji je svojim postupcima i skandaloznim izjavama ozbiljno ušao u medijski prostor Ruske Federacije.
Međutim, iza otvoreno skandaloznih postupaka Prigožina, poput brutalnog pogubljenja njegovog bivšeg plaćenika ili proglašenja mešanja u izbore u SAD, kriju se i sasvim realna dostignuća koja svedoče o rastu njegovog političkog uticaja u Rusiji.
To uključuje i aktivan savez sa šefom Čečenije Ramzanom Kadirovim, što je rezultiralo sramnom ostavkom jednog od vođa „specijalne operacije“, general-pukovnika Aleksandra Lapina.
Osim toga, masovno regrutovanje ruskih zarobljenika za rat, otvorena konfrontacija sa gubernatorom Sankt Peterburga, gde je otvoren „Vagnerov centar“, i druge činjenice svedoče o eksplozivnom rastu Prigožinove političke ličnosti.
Gubici od sankcija biće nadoknađeni preraspodelom privrede
S druge strane, političke elite u Rusiji postepeno shvataju da nikakvi ciljevi takozvane specijalne operacije nisu bili i ne mogu biti ostvareni u granicama koje su zabeležene na početku ruske invazije. Sada Kremlj pokušava da u najboljem slučaju zadrži osvojene teritorije, a u najgorem da ne izgubi Krim, Donjeck i Lugansk.
Međutim, za Ruse je mnogo važnije od teritorije da u sadašnjim uslovima održe moć i ekonomske resurse unutar Ruske Federacije. Očigledno je da je jedan deo ruske političke i ekonomske elite mnogo izgubio od rata i sankcija, dok drugi aktivno savladava nove mogućnosti preraspodele resursa koje su se otvorile u ratnim uslovima. Prigožin, Kadirov i druge s njima povezane osobe postaju korisnici u ovoj situaciji.
Nacionalizacija i konfiskacija kapitala i imovine u zamenu za lojalnost dela elita
Stoga, primena meke verzije revolucije iz 1917. godine u Rusiji, odnosno njenog ekonomskog dela, izgleda prilično verovatno u bliskoj budućnosti. To može izgledati ovako: dalji neuspesi na frontovima nateraće Putina da zimi objavi „opštu mobilizaciju snaga i sredstava“ (poput Staljinovog „Sve za front…“).
Kao i uvek, ruski predsednik se neće usuditi da prizna da će doći do opšte mobilizacije ljudskih resursa (iako će to biti skriveno), umesto toga, radiće se o potpunom prelasku privrede na vojni kolosek. Ovde će se ponoviti događaji iz 1917-1918, a to su: delimična nacionalizacija industrije, banaka, kapitala i investicija u korist države sa kasnijim tajnim prenosom ove imovine na najodanije branioce režima (Prigožin, Kadirov i drugi).
Može doći i do nacionalizacije imovine i kapitala tzv. neprijateljskih zemalja i njihovih pravnih lica, u koje Kremlj ubraja sve države koje pružaju vojnu pomoć Ukrajini. Takav potez se može očekivati kao Putinov odgovor na navodnu konfiskaciju ruske imovine u inostranstvu radi plaćanja reparacije Ukrajini.
„Dekapitalizacija“ nelojalnih građana i krupnog biznisa
Međutim, rizik od „nacionalizacije“ imovine i imovine može biti veći za ruske građane, posebno „strane agente“ koji upisuju ljude koji se ne slažu sa režimom.
Moguće su, pa čak i vrlo verovatne, postupci ruskih vlasti, poput zaplene bankovnih računa i konfiskacije imovine onih stotina hiljada građana koji su napustili Rusiju na početku mobilizacije u septembru. Oni mogu biti suočeni sa izborom „povratak ili gubitak imovine“, jer ruskoj ekonomiji edostaju radno sposobni i solventni građani.
Poseban element u ovom scenariju biće nacionalizacija imovine krupnog biznisa čiji su vlasnici bili nesmotreni da se izjasne protiv rata u Ukrajini.
To je direktno nagovestio i sam Prigožin: „Većina ruskih oligarha je svoju imovinu dobila, ne teškim radom, već tokom preraspodele imovine SSSR-a. Sada oligarsi i oni koji ih pokrivaju pokušavaju da ukradu sve što pripada narodu, da sve to iznesu iz zemlje i dobiju uzbekistansko ili izraelsko državljanstvo“.
Upravo će te procese ruska propaganda najglasnije oglašavati, oličavajući večni san „dubokog“ naroda Rusije „da sve uzmu i podele“. Naravno, ruski narod neće imati nikakvu dobit, ali sama akcija, prema Kremlju, treba da zaseni gorčinu poraza na frontu, širenje mobilizacije i ekonomske probleme koji nastavljaju da rastu u Ruskoj Federaciji.
Biće neisplativo boriti se u Ukrajini – ruski biznis je pod pretnjom
Ako se ovaj scenario sprovede, procesi mogu lako da izmaknu kontroli Kremlja – za isti taj PVK „Vagner” mnogo je isplativije „ugurati” poslovnu imovinu unutar Rusije nego da se bori u Ukrajini. „Vagnerovci“ mogu da okupe pod svojim okriljem desetine hiljada učesnika rata sa borbenim oružjem, od kojih su neki pušteni višestruki počinioci krivičnih dela, i ponoviti reket 90-ih u novom formatu.
Urođena brutalnost, pomnožena borbenim iskustvom i nezadovoljstvom vlastima, može brzo da transformiše ruske privatne vojne kompanije iz stuba režima u njegovu glavnu pretnju. Možda su zato „vagnerovci“ sada ubačeni u beskrajne juriše na naseljena mesta Donbasa, što dovodi do ogromnih gubitaka.
Umesto toga, lične snage Ramzana Kadirova su uvek na relativno sigurnoj trećoj liniji, što sugeriše njegovu buduću ulogu kao protivteže u slučaju da PMC izmakne kontroli. U svakom slučaju, znaci neizbežnih društvenih, ekonomskih i političkih preokreta u Rusiji već su jasnije vidljivi na horizontu.
(Izvor: Kurir / Oborzevatel)