Finansijska pomoć Amerike Ukrajini je „neverovatna investicija“ za zemlju, jer Vašington troši „siću“ na ono što bi, kako je rekao ekonomista Timoti Eš, na kraju mogla da dobije ako Rusija bude poražena.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, američki Кongres je usvojio zakon o potrošnji vredan 13,6 milijardi dolara pomoći Ukrajincima, a u maju je Senat odobrio skoro 40 milijardi dolara dodatne podrške – veliki paket koji uključuje vojnu, ekonomsku i humanitarnu pomoć.
Bela kuća je 15. novembra zatražila od Кongresa da odobri dodatnih 37,7 milijardi dolara vojne i humanitarne pomoći Ukrajini, od čega će 21,7 milijardi dolara otići na pomoć u sektoru odbrane i 14,5 milijardi dolara za direktnu budžetsku podršku Ukrajini.
Neki republikanci Predstavničkog doma, uključujući predstavnicu Mardžori Tejlor Grin, pozivali su da Ameriku da stopira pomoć Kijevu, tražeći da se sredstva preraspodele negde drugde. Grin je prošle nedelje predvodila uvođenje rezolucije kojom se poziva na reviziju fondova pomoći Ukrajini.
Međutim, kako kaže Eš, količina novca koju Amerika troši na Ukrajinu nije ništa u poređenju sa onim što zemlja dobija zauzvrat.
– Ove sume postaju beznačajne kada se uspoređuju sa ukupnim budžetom za odbranu SAD od 715 milijardi dolara za 2022. godinu – napisao je Eš u članku objavljenom u Centru za analizu evropske politike (CEPA).
– Pomoć predstavlja 5,6 odsto ukupne američke potrošnje na odbranu. Ali Rusija je primarni protivnik Amerike, rival na najvišem nivou koji ne zaostaje daleko iza Кine, njenog strateškog izazivača broj jedan. U hladnom, geopolitičkom smislu, ovaj rat pruža veliku priliku Americi da nagrize i degradira rusku konvencionalnu odbrambenu sposobnost, bez čizama na zemlji i sa malim rizikom po američke živote – zaključio je.
Eš je za „Njuzvik“ rekao da američki odbrambeni budžet postoji da bi se suprotstavio svim pretnjama sa kojima se Amerika suočava, a u ovom trenutku bi Rusija bila među najvećim pretnjama američkoj bezbednosti, zajedno sa Кinom, Severnom Кorejom i Iranom.
– Ako uzmete ukupan američki odbrambeni budžet i neku vrstu alociranja na verovatne pretnje, u poređenju sa onim što je procenjena „potrošnja po pretnji“ za Rusiju, koja je između 100 i 150 milijardi dolara, trošenje 40 milijardi dolara za Ukrajinu ove godine je samo deo toga – rekao je Eš.
„Potrošnja po pretnji“ je termin koji je Eš skovao da označi količinu novca potrošenog da se odvrati određena opasnost koja dolazi iz druge zemlje.
Sposobnost da se ruske konvencionalne snage erodiraju bez pretnje po Ameriku ili američke živote je prosto neverovatna. Sposobnost da uništite svog neprijatelja bez dovođenja sopstvenih snaga u opasnost uz relativno skromna ulaganja smi se čini kao poklon za Ameriku – rekao je Eš.
Britanski ekonomista takođe smatra da će se nova trka u naoružanju koju je Moskva „sada pokrenula sa Zapadom“ sigurno završiti bankrotom ruske ekonomije. Rusija, čiji je BDP samo 1,8 biliona dolara, nema šanse da održi korak sa potrošnjom na odbranu Zapada, čiji je ukupni BDP 40 biliona dolara.
– Vladimir Putin će morati da preusmeri novac sa potrošnje na odbranu, jer bi rizikovao društvene i političke nemire i realnu opasnost za režim. Zamislite samo koliko će zapadna vojna pomoć biti „jeftina“ ako na kraju donese pozitivnu promenu režima u Rusiji – rekao je Eš.
(Izvor: Kurir / Blic)