Piletina je neizostavan deo trpeze u gotovo svim domovima, ali pri kupovini većina nas više pažnje obraća na cenu, nego na izgled i boju samog mesa. Naime, nutricionista Branka Mitrović je objasnila koji delovi pileta nisu zdravi i zašto ne bismo smeli da ih jedemo.
Da li ste čuli za brojler piletinu?
Reč je o specifičnim kokoškama bele boje, koje se odgajaju na farmama. Kada dostignu starost između 10 i 12 nedelja i postignu određenu težinu, prodaje se na tržištu i spremna je za konzumaciju.
Ako pile nije domaće, postoji mogućnost da sadrži arsen, koji kod čoveka može da izazove dijabetes, neurološke poremećaje. Kod takvog mesa posebno ne smemo da jedemo određene delo.
Kako da razlikujemo ovu vrstu piletine od domaće?
Nutricionistkinja Branka je otkrila nekoliko saveta.
– Svi znamo da domaća piletina ima žutu boju, dok je koža brojler piletine uobičajeno beličaste boje. Međutim, danas ni na to ne možete da se oslonite, budući da prodavci često bojom za hranu boje piletinu da bude žuta. Takođe, razlika se primećuje i pri termičkoj obradi same piletine – brojler piletina će ispustiti mnogo više tečnosti i masti i biće mnogo tvrđa u odnosu na piletinu iz prirodnog uzgoja – objašnjava.
Mekoća mesa zavisi od toga da li ima više estrogena ili testosterona.
– Tvrđe meso ima manje estrogena (ženski hormon) a više testosterona (muški hormon) i obrnuto, mekše ima više estrogena. Ipak, te razlike u procentima hormona su zanemarive, a štetu svakako čine – dodaje ona.
Brojler pilići nemaju kada da izgrade imunitet, zato ih vaksinišu protiv brojnih bolesti poput salmonele, koja se može preneti putem jajeta sa kokoške na pile, ali i protiv Njukastlove bolesti, česte ptičje bolesti koja se prenosi na ljude, bronhitisa, pneumovirusa kao i Marekove bolesti. Vakcine dobijaju ili putem spreja ili putem vode. Ovakav način uzgoja ima mnoge posledice.
– Sigurno primećujete da današnje mlade žene gotovo da nemaju struk, muškarci poprimaju ženske obline, čak i bebe i muškarci imaju celulit – sve to je posledica hormona iz hrane. Pored toga, slučajevi alergija su u konstatnom porastu, kao i rezistencija na antibiotike. Zbog povećanog unosa antibiotika putem hrane, mnogo više ljudi pati od problema sa varenjem – rekla je Branka.
A prema rečima nutricionistkinje, najopasniji deo piletine su iznutrice, posebno džigerica, jer upravo ona prerađuje sve te silne antibiotike i hormone.
– Posledično, sve mesne prerađevine poput pašteta, salama, parizera, pilećih viršli i sličnih stvari treba izbegavati u širokom luku, jer pileće iznutrice završavaju upravo u njima. Jedini slučaj kada možete da budete potpuno sigurni u kvalitet je kada lično poznajete uzgajivača i znate kako radi. Sve ostalo je rizično – zaključila je Branka.
(Izvor: Stil)