Jedna beogradska firma je postavila oglas u kojem se traži radnik na poziciji električara i servisera bele tehnike. Plata koju kompanija nudi iznosi čak 300.000 dinara!
Da, dobro ste pročitali. Mesečna zarada iznosi od 100.000 do 300.000 dinara, a uključen je i rad na procenat. Od kandidata se traži iskustvo, kao i posedovanje vozačke dozvole B kategorije. Rad se vrši na teritoriji Beograda i Novog Sada.
Na društvenim mrežama je nastao pravi haos zbog ovog oglasa. Konkretno, zbog visine plate. Mnogi su se iznervirali jer su, prema njihovim rečima, učili škole bezveze.
„Sve vreme spremam ženu da nam sin bude zanatlija (ko tata), kaki fakulteti, kaki bakrači. Obraćam mu se sa majstore“; „Za šta sam ja učio Furijea je*o mi on mater“; „Da vide zainteresovanost ili ako jeste 300k ne verujem ali svaka čast“, su samo neki od komentara na društvenim mrežama.
Deficit zanatlija postao veliki problem
Rupu koju je ta emigracija napravila na tržištu rada, u određenim delatnostima, sve više popunjavamo radnom snagom i iz obližnjih zemalja i iz Azije, ali činjenica je da je veliki broj zanimanja i dalje u deficitu. Problemu doprinosi i to što mladi ljudi prosto ne biraju da se bave njima, iako su s obzirom na manjak zarade u ovim delatnostima postale i više nego atraktivne.
Kada bacimo pogled na oglase, ovim zanimanjima se nude plate koje u nemalom broju slučajeva dostižu pa i prestižu nivo menadžerskih. Tako se mogu naći oglasi u kojima se vodoinstalaterima za hitne intervencije nudi plata od 1.000 do 2.000 evra, ili oni u kojima se električarima, molerima i sl. nude plate iznad prosečnih (od 700 do 1.000 evra). Pored toga oni koji odluče da rade privatno takođe u poslednjih par godina inkasiraju ozbiljne zarade. Na primer, moleru je potrebno da okreči jedan stan (veličine oko 40-ak kvadrata) i zaradi 300 evra tj. 36.000 dinara.
Jednostavno je, majstori su otišli tamo gde su najbolje plaćeni i cenjeni. Iako su cene njihovih usluga porasle i kod nas, u zemljama zapadne Evrope oni mogu, bez muke, da zarade od 4.000 do 6.000 evra mesečno.
– Takve zarade su mamac za njih jer, pored toga što sezonski nisu angažovani, plaća im se socijalno i penzijsko osiguranje, ali i svaki sat prekovremenog rada. Problem je veliki jer podaci pokazuju da nema zainteresovanih mladih ljudi da se školuju za zanate, pa preti opasnost da zavladaju priučeni majstori i nekvalitetne i nebezbedne usluge objasnio je jednom prilikom za “Blic Biznis“ S.M. preduzimač koji se ovim poslom bavi 10. godina.
Kako kažu majstori posla ima, ali interesovanja mladih nema.
– Posla ima i što se tiče interesovanja mladih da dođu da uče taj posao ili da se bave tim poslom, toga nema“, kaže Petko Mališić, moler iz Kruševca, prenosi RTS.
Zoran Savić, vodoinstalater iz Kruševca kaže da zanat danas više niko neće.
– Postoje neki dečaci ali slabo, tako da ostali smo samo mi stari majstori. Toga nema, slabo je bilo plaćeno, sada se to pojačalo. Neće niko u prašinu, neće niko to da radi. Šteta je što nema kao nekada kada sam ja učio zanat. Tri dana u školu, dva na praksi, objašnjava on.
(Izvor: Espreso / RTS)