Ime ove planine se vezuje za čemeran život na opusteloj i nepristupačnoj planini.
Planina Čemerno nalazi se između Kraljeva i Ivanjice, severno od Studenice i na levoj strani Ibra. Njeno ime se vezuje za čemeran život na opusteloj, nepristupačnoj planini, ali i za biljku čemeriku koja ima otrovne sastojke i koristila se u narodnoj medicini. Sela su praktično opustela, ali ova planina čuva jednu od najkrvavijih tajni srpske istorije, tvrde istoričari i meštani.
Tokom Prvog svetskog rata, u novembru 1915. godine tu je odigrana jedna od najvažnijih i najsmrtonosnijih bitaka u kojoj je stradalo više od 2.000 srpskih vojnika.
Na vrhu planine Čemerno nalazila se treća linija rovova koje su iskopali vojnici Kraljevine Srbije braneći na ovim položajima odstupnicu Prve srpske armije. Ukoliko bi neprijatelj to probio, sve bi bi bilo gotovo.
Sneg na je na ovoj planini 11. i 12. novembra bio preko metar, a tada su se vodile žestoke borbe u kojima je poginulo najviše vojnika Kraljevine Srbije za sva ratovanja koja je vodila tadašnja država, pričali su istoričari.
Nijedan srpski vojnik nije dostojno sahranjen
Austrijanci su u bitki na Čemernu izgubili oko 625 ljudi koje su pokopali kada je okopnio sneg, a kada su se promenile političke prilike, 1935. godine platili da se iskopaju i prebace u otadzbinu. Kosti naših predaka još su rasute po ovoj planini, pričaju meštani.
Oni naglašavaju da nikada nije napravljena lista poginulih, i nijedan vojnik nije dostojno sahranjen. Često govore da su šetajući planinom pronalazili kosti srpskih boraca te i da je čitav vrh bio prepun ostataka srpskih vojnika koji nikad nisu sahranjeni. Zbog neprijatnog mirisa koji se širio planinom vrh je dobio naziv Smrdljuč.
(Izvor: Kurir)