U jeku rusko-ukrajinskog rata, život Rusa se odvija normalno, ali je negativno uticao na strance koji su na neki način povezani sa Rusijom, kažu studenti iz Srbije koji su nastavili školovanje u ovoj zemlji – Beograđanin Mihajlo Adamović i Zrenjaninka Jelena Rašeta.
– Kada je počeo rat, u Moskvi se to nije značajno osetilo. Rusi i dalje žive uobičajeno, ali su se cene povećale zbog sankcija. Posledice ove situacije osećaju stranci i to pre svega materijalno. Rublja je ojačala u odnosu na evro i dinar. Na primer, ako vam neko pošalje 20.000 dinara, to sada vredi upola manje – priča Adamović u intrevjuu za Serbiaindeed.
On je završio ekologiju u Srbiji, ali nakon toga nije video perspektivu u našoj zemlji. Po preporuci prijatelja, otišao je u Moskvu. Na Ruskom univerzitetu prijateljstva naroda završio je master, a sada je na drugoj godini doktorskih studija. Po upisu doktorskih studija, počeo je da radi kao asistent na istom univerzitetu.
– Asistentska plata je manja nego za istu poziciju u Srbiji. Plate u obrazovanju su ovde generalno niske, dok su u drugim delatnostima bolje, zavisi od posla i pozicije – objasnio je Adamović.
Van Moskve i Petersburga „puka sirotinja“
– Životni standard je sličan kao u Srbiji. Živi se u velikim gradovima poput Moskve i Peterburga, a ostatak je sirotinja. Neki delovi su kao 30 godina unazad u odnosu na Zapad. Sa druge strane, ovde se voze automobili od 20.000 evra i koriste se „epl“ računari i „ajfon“ telefoni – ističe Jelena.
Jelena i Mihajlo u intervjuu za Serbiaindeed govorili su i o tome da su Rusi hladni, često beživotni, „smoreni“, kao i o tome kako su internacionalne kompanije ipak, nešto izmenjene, nastavile da posluju u Rusiji.
„Za dve godine u Rusiji, naučila sam više nego tokom četiri u Srbiji“
Jelena je završila naftno-petrohemijsko inženjerstvo na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Sada je na završnoj, drugoj godini master studija naftnog inženjerstva u Sankt Peterburgu.
– Jako sam zadovoljna obrazovanjem ovde. Imam utisak da sam za dve godine dobila više nego u Srbiji za četiri. Ovde je pristup drugačiji. Nekako je sve sistematizovano i povezano. Ovde sam upoznala sve procese koji su mi potrebni za rad u rafineriji – kaže Rašeta.
Mihajlo kaže da bi svakom preporučio školovanje u Moskvi jer je njegovo iskustvo takođe pozitivno.
– Stalno vas podstiču da radite i aktivno učestvujete u programu. Dobija se dosta domaćih zadataka, radova i eseja koje treba da napišete ako želite najveću ocenu. Ovde su obavezne i tromesečne prakse i baš morate da se trudite. Ja sam dosta naučio od moje divne mentorke i svima preporučujem da odaberu Rusiju i iskuse ovdašnje obrazovanje – ističe Adamović.
Jelena i Mihajlo studiraju na ruskom jeziku iako ga nisu znali po dolasku. Rusija omogućava pohađanje „pripremne godine“ tokom koje svi stranci uče ruski i pripremaju se za studiranje.
– Meni je te prve godine bilo jako lepo. Bio sam uzbuđen i euforičan. Učio sam jezik, posećivao ruske kulturne institucije kojih ima baš dosta. Uživao sam u njihovim prelepim i ogromnim parkovima – kaže Adamović.
Ipak, ruske studentske stipendije su daleko od onih koje se, na primer, dobijaju na Erazmus programima u Evropi. Jelena i Mihajlo su u prvoj godini dobijali svega 30 evra mesečno. Bez obzira na pokrivenost školarine, činjenice da se ispiti ne plaćaju i niskih troškova studentnog života, svakako su potrebni još neki izvori prihoda.
Mihajlo je do skoro stanovao u studentnom domu, Jelena je još uvek u jednom u Sankt Petersburgu.
– Moj dom je organizovan po blokovima. U jednom bloku su tri sobe, šest osoba. Imamo menzu i u domu i na fakultetu. Dom je uredan i stvarno mi je lepo ovde sa divnim ljudima – kaže Jelena.
„Rusi umeju da budu hladni i sebični“
Građani Srbije obično misle da su slični sa Rusima, a neki baš vole da ističu rusko-srpsko prijateljstvo. Sagovornici Serbiaindeed-a, pak, imaju drugačija iskustva.
– Mislim da Rusi umeju da budu hladni i sebični. Na primer, ako im pomognete nešto, ne očekujte pomoć kada vama bude potrebna. Naravno, ima i divnih ljudi kao što je na primer moja mentorka koja mi je nesebično pomagala – tvrdi Adamović.
Jelena kaže da su Rusi nepristupačni u početku, ali da se vremenom otvore i da je moguće izgraditi prijateljski odnos.
– Kada vas upoznaju, vrlo su srdačni. Ipak, istina je da su nekako tihi, bez energije i to je razlika u odnosu na nas. Kada sam tek stigla, imala sam utisak da su svi smoreni. Možda je to do klime. Ovde je zimi samo dva – tri sata dan, od pola 11 do pola tri. Kada sam stigla prvi put, prespavala sam prvih pet dana – kaže Jelena.
Ona dodaje da mladi ne izlaze kao u Srbiji, nego da se okupljaju i igraju društvene igre. Jelena kaže i da je zanimljivo da veliki broj mladih stupa u brak već sa 20 godina, a razvode se sa 25.
– Ovde ima tri puta više devojaka, nego momaka, pa devojke često ne mogu da nađu partnera. Zanimljivo mi je i to što mladić i devojka izlaze po dva meseca, na primer, i tek nakon toga vas pitaju za dozvolu za poljubac – izjavila je Jelena.
Starbaks postao Stars coffee
Ukrajinsko-ruski rat traje već devet meseci, ali se život Rusa odvija po ustaljenom toku. Srpski studenti kažu da se o tome svakako priča i da su mišljena podeljena.
– Generalno, niko nije za rat, ali mnogi ističu da je to neminovnost s obzirom na nerešena pitanja u pograničnim oblastima. Neki zameraju Putinu što je prvi otpočeo rat, a da bi u suprotnom to učinile ukrajinske snage kad-tad. I to što ceo svet sada upire prstom u Rusiju, neki smatraju da je zato što je ipak Rusija otpočela neminovan sukob – kaže Adamović.
On dodaje da neki ljudi bezuslovno podržavaju Putina, dok su neki kategorični protivnici. Čak su i unutar porodica mišljenja podeljenja. Jelena kaže da je stekla utisak da mladi nikako ne podržavaju predsednika.
Kada je reč o mobilizaciji, neki profesori na fakultetima su pobegli u susedne zemlje nekadašnjeg Sovjetskog saveza kako bi izbegli regrutovanje.
– Sada ne mogu da se vrate jer će ih sačekati krivična prijava. Takođe, koliko mi je poznato, mladići treba lično da prime poziv za mobilizaciju zbog čega često odlaze od kuća – priča Jelena.
Ona ističe da se pozivaju mladići koji su završili jednogodišnji vojni rok koji je u Rusiji i dalje obavezan, ali da je problem što je obuka takva da se ne nauči puno.
Mihajlo dodaje da skoro 80 odsto muškaraca ne podleže mobilizaciji jer su određene kategorije izuzete.
– Na primer, roditelji sa decom. Čak i programeri su izuzeti jer profesije koje su od većeg značaja za Rusiju, ostaju na radnim mestima – kaže Mihajlo.
Jedna od vesti koju smo svi imali priliku da vidimo jeste da su se internacionalne kompanije povukle iz Rusije. Mihajlo objašnjava da su one zapravo nastavile da posluju tako što je neko iz Rusije ili Kine otkupio prava od vlasnika.
– I samo su promenili malo brend, zapravo rebrendirali. Na primer, Starbacks je postao Stars coffee. Suštinski je sve isto, usluga i ponuda. Samo onaj logo, zelena teta više liči na rusku babušku – kaže Mihajlo.
Ostati u Rusiji ili se vratiti u Srbiju?
Jelena kaže da bi se vratila u Srbiju i pokušala da nađe dobar posao. Mihajlo je odlučio da ostane još neko vreme u Rusiji, možda i desetak godina, da se usavršava još, a potom da se vrati i možda pokrene biznis u struci u Srbiji.
(Izvor: Blic / Serbiaindeed)