U zavisnosti od mesta gde živite, postoje razni običaji vezani za sahrane. Jedan od njih je i ostavljanje novca na sanduk pokojnika.
Devojka je na društvenoj mreži Tviter podelila iskustvo koje je imala na jednoj sahrani:
– Kad je završio opelo u crkvi, sveštenik se prvi oprostio od pokojnika i na ikonu na sanduku stavio 200 dinara. I onda su svi prisutni, ljubeći krst, takođe stavljali novac, veće svote, verujući da je to za porodicu. A nije bilo – piše u tvitu, a onda su se nizali i komentari…
„Kako nije bilo? Nije valjda uzeo sebi? Kod nas ljudi ostavljaju i to je da porodica lakše podnese troškove sahrane, pa i daća“, „U Šumadiji, novac na kovčegu je pomoć porodici. Opelo košta 9.000 dinara“.
– Na bakinoj sahrani u manjem gradu, ostavljali su novac na kovčeg. Sveštenik nam je rekao da uzmemo ako nam je sahrana bila veliki ekonomski teret, ali da bar deo damo u crkvu ili manastir, kao prilog za pominjanje na 40 liturgija, tako smo i uradili – piše u komentaru, dok je i na njega dat odgovor:
– Dozvolićete da je to meni, u najmanju ruku, čudno, jer u delu Šumadije gde ja živim sav novac koji se stavlja na sanduk uzima pokojnikova porodica, jer je njoj i namenjen, nezavisno od njenog ekonomskog statusa, i bez bilo kakvih sugestija sveštenika.
– Kod nas u Kruševcu ne stavljaju se pare na sanduk, nego ko može i ima, da nekom od članova porodice pokojnika, a sveštenik se plati onoliko koliko kaže.
– U rodnom mestu moje majke, uzima porodica! Prvi put čujem da uzima sveštenik. Njemu se posebno plaća posle opela. On je inače zadužen za 10-tak sela. Putuje nekim starim kolima. Eto ima i takvih, skromnih.
(Izvor: Espreso / Srbija Danas)