Od široke lepeze vlaških običaja koji se vezuju za kult mrtvih, najbizarnija je sigurno crna svadba, pri kojoj se mladić ili devojka kojima pogine ili iznenada umre partner ipak „venčaju“, i to na samoj sahrani
Svima je poznato šta su vlaška magija, vračare, dodole i uroci, ali malo ljudi zna da je u Zviždu i Homolju sačuvan jedan od najbizarnijih običaja na svetu, a to je crna svadba.
U ovom delu istočne Srbije, među Vlasima i dalje se praktikuje ritual koji podrazumeva doslovce venčanje, ali s pokojnikom. Kao i na svakoj svadbi, tu su nevesta, venčanica, svedoci, samo je mladoženja u kovčegu. Ovo se dešava i kada zaručena devojka iznenada umre ili pogine, mada ređe.
Brak na onom svetu
Crna svadba se obavlja najčešće nakon smrti mladog momka koji je imao verenicu s kojom je planirao brak. Pošto ih je nesreća zadesila, verenica se simbolično ipak udaje za svog izabranika i njihova „zajednica“ će trajati narednih godinu dana.
To znači da za to vreme ona ne može da se preuda, a javna veza s trećom osobom značila bi preljubu. Sve ovo ne bi bilo toliko strašno da se njihovo venčanje ne obavlja na groblju, i to tokom samog čina sahrane. Kako ta ceremonija izgleda?
Iako su svi potreseni i tuguju za pokojnikom, njegov pogreb poprima karakter venčanja. Uplakana verenica dolazi na sahranu u venčanici, gde pristaje da bude žena umrlog. Iako je to dovoljno potresno, najjeziviji deo celog rituala jeste momenat kada majka pokojnika mora oko kovčega da za igra svadbarsko kolo, nakon čega ga spuštaju u raku.
Najjeziviji deo ovog rituala jeste momenat kada majka oko kovčega svog deteta zaigra svadbarsko kolo, nakon čega će ga spustiti u raku
Ukoliko se pak desi da verenik/verenica ne pistane na ovaj posmrtni „brak“, rodbina umrlog traga po selu za devojkom, odnosno momkom koji će pristati, kako bi pronašli pokojniku saputnika za zagrobni život. Poput svih nama poznatih ili nepoznatih posmrtnih običaja, i ovaj ima za cilj da duši pokojnika obezbedi mir na onom svetu.
Posle godinu dana, crni brak se i zvanično raskida. Reč je o prilično složenom obredu o kojem se vrlo malo zna, s obzirom na to da mu prisustvuju samo najuži članovi porodice. Razvedeni crni mladoženja, odnosno crna mlada tada ima pravo da se veseli i venča za svog ovozemaljskog izabranika.
Otkopavanje i umivanje leša
Iako se nama sve ovo čini bizarnim i nepotrebnim, za Vlahe je to najnormalniji deo tradicije. Posebno kada govorimo o kultu mrtvih, gde oni imaju čitavu lepezu rituala.
Za razliku od crne svadbe, koja je opstala do dana današnjeg, običaj koji je skoro potpuno iščezao je otkopavanje pokojnika. Kako piše portal dijaspore „Na vidiku“, otkopavanje pokojnika vezuje se za kult sunca i takođe se praktikovalo onda kad umre mlada osoba.
Naime, četrdeset dana posle smrti rodbina i prijatelji dolazili su rano ujutru na groblje i bukvalno iskopavali kovčeg. Zatim bi ga uspravljali, otvarali i belom maramom pokojniku brisali lice. Leš bi tada okrenuli ka suncu da ga ono obasja svojim zracima i „primi“, a potom bi zatvorili kovčeg i vratili ga u zemlju.
Nakon ovog obreda, pripremali bi se svi pogrebni obredi koji su izvršeni onog dana kada je osoba umrla. To znači da bi mu pripremali bogatu trpezu, koju su iznosili na groblje zajedno sa cvećem, svećama i tamjanom. Na uobičajenoj sahrani tada sledi polivanje groba bistrom vodom, kojom pokojnik treba da se umije, a zatim paljenje sveća kako bi „video“ gde je hrana.
Zanimljiva je uloga starijih žena u svim tim obredima. One pokojnika kupaju, oblače, briju, češljaju. Pošto se stavi u sanduk, u ruke mu se stavi sveća obavijena cvećem. Pre pravoslavnog opela, opelo vrše upravo te žene. Najstarija peva i na taj način „budi“ pokojnika i usmerava mu dušu ka onome svetu.
Kada se sanduk spusti u raku, pre nego što se grob zatvori, u njega silazi jedna od narikača, koja orahovom granom, a potom keceljom ili belom krpom čisti sanduk i kadi ga svećom. Poput starih Egipćana, Vlasi se prema mrtvima ponašaju identično kao sa živima, jer veruju da su oni život samo premestili u podzemni svet.
(Izvor: Espreso / Ekspres)