U svetlu svetskih događaja i sve češćeg pominjanja Trećeg svetskog rata koje svakodnevno stiže iz kabineta svetskih političkih i vojnih giganata, ratne slike ne mogu a da nas ne podstaknu na pomisao da se takav scenario možda može i ostvariti.
Srbija je svoju bezbednost tražila davnih pedesetih godina, kada su u sklopu novih stambenih zgrada i blokova građena atomska skloništa, sa namenom korišćenja u slučaju vanrednog, odnosno ratnog stanja.
Dok svako od nas zna za njihovo postojanje, a poneko ih je i koristio za vreme bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, malo ko zna u kakvom se stanju danas nalaze i da li bi služili svojoj svrsi u slučaju izbijanja ratnog stanja.
Prema podacima koje je saopštilo Javno preduzeće „Skloništa“, na prostoru naše države postoji više hiljada skloništa, od kojih je 1.442 na teritoriji 48 opština povereno na upravljanje ovom preduzeću.
Od ovog broja, čak 980 njih se nalazi na teritoriji Grada Beograda na teritoriji 15 gradskih opština. Najbrojniji je Novi Beograd sa 244 skloništa, zatim Rakovica sa 130 i Voždovac sa 107. Ipak, skloništa na teritoriji Barajeva i Surčina nisu pod upravom ovog javnog preduzeća.
Kako objašnjavaju iz JP „Skloništa“, u sistemu sklanjanja i zaštite stanovništva i zaposlenih, pored skloništa kojima upravlja ovo preduzeće, u Srbiji postoji nekoliko hiljada kućnih i ostalih skloništa i više stotina skloništa privrednih društava.
Pre pola veka obaveza investitora, danas zgodna nadgradnja
Davne 1951. godine Naredbom o izgradnji skloništa u novogradnjama Ministarstva unutrašnjih poslova kreće se sa ovom praksom, a najviše „bunkera“ izgrađeno je između 1960. i 1990. godine, sa posebnom ekspanzijom 80-ih godina, na osnovu tada važećih Zakona o standardizaciji i podzakonskih akata.
Do promene ove prakse dolazi i zvanično 2012. godine, kada je izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama ukinuta obaveza investitora koji ne grade skloništa, da plate naknadu za izgradnju i održavanje istih. Takođe, od tada građani nisu više u obavezi da plaćaju naknadu za održavanje postojećeg fonda skloništa i izgradnju novih.
Time je, napominju u ovom preduzeću, jedini izvor prihoda za održavanje postojećih skloništa upravo zakupnina od mirnodopskog korišćenja objekata, a takvih je mali broj.
Blokovski bunkeri, poluukopani i prekriveni sa dva metra zemlje i travnatom površinom, svima su najpoznatiji kao poligoni za dečije sankanje u zimskim mesecima, a prošle godine pojavila se inicijativa da u Borči i na Čukarici budu nadgrađeni i da se oko njih formiraju stambeni kompleksi.
Ta ideja bila je svojevrsni podsetnik da atomska skloništa uopšte postoje ili da je teretana u koju idemo, gejming klub u kvartu ili improvizovani muzički studio, zapravo prostor koji je inicijalno predviđen da nas spasi u slučaju ratnog stanja.
Prema predlogu koji se pojavio, a koji je naišao na podeljena mišljenja, blokovska skloništa bi nadgradnjom bila zaštićena od prokišnjavanja, jer je zbog starosti ovih objekata hidroizolacija u potpunosti uništena ili bar oštećena na većini njih. Takođe, tada je javnost upoznata i sa činjenicom da je u periodu od 2004. godine na ovaj način nadzidano osam atomskih skloništa.
– Nadziđivanjem se ni na koji način ne umanjuju zaštitna svojstva skloništa niti se na bilo koji način dovodi u pitanje sigurnost objekata i korišćenje u ratnim uslovima – navedeno je tada iz JP „Skloništa“.
Objektima neophodno održavanje
Kako se može videti u Informatoru o radu preduzeća „Skloništa“, u prvom i drugom kvartalu 2022. godine, odnosno do juna ostvareno je tekuće održavanje 366 skloništa, a planirano je za celu godinu održavanje 781 skloništa. Od toga, crpljenje vode je planirano u 106 skloništa, a ostvareno u 47.
Na teritoriji grada Beograda predviđeno je tekuće održavanje 500 skloništa, a do juna je realizovano njih 169. U Novom Sadu planirano je 76, a ostvareno tekuće održavanje 40 skloništa. Na teritoriji Niša planirano je da u 2022. godini bude realizovano održavanje 102 skloništa, a realizovano je 99.
Tekuće održavanje skloništa inače podrazumeva proveru i po potrebi osposobljavanje mašinskih instalacija, razrada, podmazivanje i po potrebi bojenje otvora za kretanje, ventila, provera PPF-a i RI, provera i po potrebi osposobljavanje električnih instalacija, provera i po potrebi farbanje, slaganje i obezbeđivanje opreme, čišćenje skloništa i iznošenje otpada, i drugo.
U slučaju rata 24 sata da se skloništa isprazne
Kako je za „Blic“ potvrđeno iz pomenutog preduzeća, na osnovu zakonskih odredbi, u mirnodopskim uslovima moguće je davanje u zakup javnih i blokovskih skloništa, te su u tom slučaju zakupci u obavezi da o svom trošku održavaju ove prostorije.
Izdata skloništa se koriste u različite svrhe, a najčešće kao magacini, arhive, teretane, igraonice i slično. Republička direkcija za imovinu RS daje saglasnost za korišćenje objekata za određenu namenu.
– Od ukupnog broja skloništa koja su poverena preduzeću na upravljanje, samo 400 je pogodno za izdavanje, a 305 se nalaze u zakupu. Od toga se 168 nalazi na teritoriji Grada Beograda – saopšteno je iz JP „Skloništa“.
U slučaju rata ili vanrednog stanja, Planom sklanjanja stanovništva koji izrađuje svaka lokalna samouprava je predviđena organizacija sklanjanja, kao i ljudi koji su zaduženi za sprovođenje istog.
Jedno od osnovnih pravila za boravak u skloništima je da se sa sobom ponesu samo neophodne lične stvari, a prednost pri evakuaciji imaju majke sa decom mlađom od 15 godina, osobe sa invaliditetom, mlađi od 16 godina i stariji od 65, odnosno 60 u slučaju žena.
Skloništa koja se u trenutku proglašenja ratnog ili vanrednog stanja nalaze u zakupu, moraju biti ispražnjena i osposobljena za svoju namenu u roku koji odredi štab za vanredne situacije, a najkasnije u roku od 24 časa.
Biciklana iza blindiranih vrata
– Nisam ni znao da u podrumu zgrade imamo atomsko sklonište, dok nisam pročitao obaveštenje upravnika da će ova prostorija od sad pa nadalje biti korišćena kao biciklana – kaže za „Blic“ Igor D. iz Novog Sada.
Kako navodi, reč je o prostoriji sa teškim metalnim vratima i niskim plafonom.
– Kada sam prvi put ostavljao bicikl, razgledao sam malo čitavu prostoriju jer mi je bilo neobično da uživo vidim kako sve to izgleda. Probao sam da zamislim gomilu ljudi kako na tim prašnjavim podovima čuči, zbija se i proživljava neizvesnost. Mali ventilacioni otvori su mi već budili osećaj klaustrofobičnosti.
Iza jednih vrata nalazile su se dve manje prostorije koje su ličile na nešto što bi moglo služiti kao toalet, podeljeno u skučene kabine. Ako sam dobro izbrojao, sabirajući ujedno i utiske, bilo je još troje vrata koja su bila zaključana – prepričava svoja zapažanja Igor, usput napominjući da sa svojih 1.95 visine skoro da je doticao plafon glavom.
(Izvor: Blic)