Poznati psiholog smatra da su tradicionalne ljudske vrline izgubile cenu, te da su danas mladima najvažniji fizički izgled i materijalno bogatstvo.
Klinički psiholog Aleksandra Janković osrvnula se u britkoj analizi na niz aktuelnih društvenih fenomena, skenirajući uticaj modernih tehnologija na naše života, obrasce društvenog ponašanja, duhovnost i aktuelnu modu – kad je u pitanju garderoba, ali i fizički izgled koji se dorađuje estetskom hirurgijom.
Ona najpre smatra da smo tokom devedesetih godina, za vreme ratova i sankcija, izgubili sistem vrednosti, što je dovelo do posledica koje sada kao društvo i dalje osećamo.
„Promene u društvenom sistemu su rezultat uticaja sa strane i onoga što je donela tehnološka revolucija. Imate veliki broj informacija koje se danas mogu steći na jednom mestu i tu ljudi traže vrednosni sitem u koji sada mogu da se uklope. Ranije smo imali jedan vrednosni sistem, čak možda i nametnut, pa su ljudi znali kako da se kreću.
Možda je izgledao kao strogo kontrolisani vozovi, pa neko malo iskoči iz te normalne putanje, ali posle toga je došlo do rata i kompletnog haosa, pa su ljudi pokušavali da se izbore za golu egzistenciju i mnoga pitanja su se revidirala, odnosno odgovori na pitanja. Prvo je stradala ideja obrazovanja – nije važno ko koliko škole ime ako je `pun kao brod` i uspešan u životu.
Za čitavu generaciju mladih ljudi, kad kažete `biznismen`, podrazumeva se da je ta osoba s one strane zakona. Pojavila se ideja da devojke ne treba mnogo da razmišljaju i da pune glavu, nego da pune grudi.
Da naprave od sebe poželjan objekat, jer je to dosta dobar način sticanja onoga što one žele“, konstatovala je Jankovićeva u intervjuu za Balkan Info, pritom objasnivši da je to dovelo do toga da ljudi, u velikoj većini, izgube kompas u sopstvenim životima.
Uče nas da budemo agresivni
“
Sve je to dovelo do toga da su ljudi potpuno izgubljeni. Većina njih ne zna da li uopšte pripada nekoj grupaciji. Ljudi su sve više usamljeni. Okruženi uglavnom sebi sličnima. Na primer, ako ste iz tradicionalnog modela, birate ljude koji su tako pozicionirani. Ovi koji su otišli u drugu krajnost, oni opet imaju svoje grupe. To se zove asortativno sparivanje. Tražimo ljude koji liče na nas.
Praktično, kao da ne postoji korektiv. U ovoj poslednjoj fazi, gde je došlo do nekakvog sleganja tla, imamo privid slobode. Znači, sve može da se radi. Kako je krenulo na kraju će i zoofilija da bude u redu. Po principu: pa, šta sad, čovek to voli, treba mu ugoditi.
Mnogo tih nazovi `sloboda` je ušlo u javni život kao nešto što je `normalno`. Ali, kao što kaže sveti apostol Pavle: `Sve mi je dozvoljeno, ali mi nije sve na korist`. Moj je utisak da smo mi dozvolili da nama ovladaju strasti, ali baš u jednom nehrišćanskom smislu: skupljanja para ili srebroljublja, stomakougađanja, sujete…
Vi danas praktično ne možete na mnogim poslovima da budete uspešni ukoliko niste dovoljno narcistični. Ako ne umete da se nametnete. Čak je preporuka – budi agresivan. Sada ljudi uče kako da budu agresivni i neskromni.“
Vrlinama se podsmevaju, opsednuti izgledom
Jankovićeva smatra da su pozitivne ljudske osobine, one koje su nekad predstavljane kao ultimativne vrline, danas postale predmet podsmeha, te da je narcistička kultura uslovila da fizički izgled najbitnija karakteristika.
„Mislim da je iz naših života otišla jedna vrlo važna stvar – skromnost. Kada danas za nekoga kažete da je skroman, obično iza toga stoji pežorativan komentar, tipa: mora da je glup ili nesposoban. Prosto, ne postoji ideja, kod velikog broja ljudi, da je skromnost vrlina. Pored toga, tu je užasna usmerenost na sebe i vlastite potrebe, što je narcistička kultura.
Ljudi vole i žele da budu savršeni. Prvo, nije dozvoljeno da budu ni na koji način ružni. Estetska hirurgija je uznapredovala i te zahvate koriste sve mlađe osobe. Često imate fenomen da svi liče jedni na druge. Kao da je bila serija kod jednog hirurga, pa onda ide druga…
Na sve to se nadovezuje nespremnost da se sa drugim bićem napravi intimna relacija, što podrazumeva bliskost i spremnost na kompromis. Vi danas kad kažete `kompromis`, ljudi odmah odustanu. Pritom, kompromis je reč latinskog porekla koja znači `vera u obećanje`. Mi ničemu više ne verujemo. Ne verujemo u obećanje druge osobe, jer je to ono `ludom radovanje`.
Na ovim prostorima mi smo dati kao hrišćani. Veliki broj ljudi će vam deklarativno potvrditi da je kršten, da ide u crkvu, ali kao u pozorište otpeilike. Uglavnom se u crkvi krste, venčavaju i odu na opelo. Ostatak vremena je ne posećuju.
Hvataju se za ove brze varijante, pseudoreligije, pa čak i sekte, tako da imate čitavu poplavu toga: reiki, lajfkoučevi, budisti… Znači, Marica iz Kragujevca postala je Meri, adventista. Veze s mozgom nema, ali tako je“, smatra Jankovićeva, osvrnuvši se i na sliku koju o sebi emituju današnji muškarci svojim izgledom, odevanjem i ponašanjem.
Muškarci ne liče više na muškarce
„Kad pogledate šta je društvena vrednost sada i kako treba da izgleda uspešan muškarac… U vreme kada sam ja sazrevala, ti muškarci bi verovatno bili išamarani. I to ne od svojih drugara, nego od roditelja. Zato što izgledaju kao sve, samo ne muškarci.
Devojke takođe izgledaju karikaturalno! Imate fenomen da one na maloj maturi izgledaju kao da su sa po*no scene. Uskovitlalo se sve i kao da je otvorena ozbiljna Pandorina kutija iz koje je izašlo mnogo zla. Mi smo time zatečeni. Ne znamo kako da se izborimo sa tim zlom, a naročito ne znamo kako da uradimo nešto dobro“, zaključila je Jankovićeva.
(Izvor: Mondo)