Da li se treba prekrstiti ispred crkve, ili kada čujemo zvono, otkriva otac Dragan Radovanović. Pomenuo i rad na crveno slovo!
Da li treba raditi na crveno slovo, pitanje je koje često muči Srbe. Vremenom su se mnoge navike vezane, navodno, za veru ukorenile u narodu, ali neke od njih su samo praznoverje.
Sveštenik, otac Dragan Radovanović, objasnio je da li treba raditi na crveno slovo, ali i da li se treba krstiti kada prođemo pored svetinje ili čujemo crkveno zvono, pa makar i u daljini.
„Na pitanje da li sme da se radi na crveno slovo, najbolji odgovor daje nam sam Gospod u Svetom pismu. ‘Šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor gospodu Bogu tvome’.
Naravno, kada je nedelja ili praznik koji je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, ne treba raditi krupne i velike poslove. Ali prvo treba otići sa porodicom na svetu liturgiju, zamoliti za zdravlje, sreću i napredak porodice, i zahvaliti se za sve do sada.
Posle toga, naravno da treba uraditi nešto po kući i jesti, moramo da spremimo ručak i uradimo osnovno. To može, bez problema. Narod često ne razlikuje šta je ono što treba, a šta ne. Ne treba raditi na crveno slovo ono što možemo da uradimo na neki drugi dan“, rekao je on a onda objasnio razliku između života na selu i u gradu, u kontekstu ovog pitanja.
„Ako živite na selu, nemojte na crveno slovo da radite velike poslove, da orete, sadite, kopate… Ako živite u gradu, ne morate baš da perete veš kada je nedelja ili crveno slovo, taj posao može da se obavi i nekog drugog dana.
Mi se često vadimo u gradu da smo zaposleni i zauzeti radnim danima, ali uvek može da se nađe neko vreme, niko više ne pere na ruke, pričamo o uključivanju mašine koja će obaviti posao. Izbegavajte te poslove koje možete da odložite.
Seljak koji vidi da će mu uništiti letinu nevreme koje dolazi, pokupiće, naravno da Bog neće osuditi niti će se naljutiti zbog toga. Treba naći meru, ono što mora, naravno da ćemo uraditi“, rekao je otac Dragan.
„Narod nije dovoljno upućen, ne sluša sveštenike i crkvu, već čuje da neko kaže da nešto ne sme. A samo da su citat iz Svetog pisma pročitali, sve bi bilo jasno. Ali narodna verovanja su jača, uslovno rečeno od učenja crkve“, rekao je on.
Postoji priča da se ne treba svađati o praznicima, posebno na Božić, a otac Dragan ima sjajan odgovor.
„Pa, ne treba se svađati nikad. Posebno treba poštovati velike praznike, ali mi treba da živimo u ljubavi i slozi, ne samo sa porodicom već i svim ljudima, stalno. Šta bi to značilo, da kada nije praznik možemo slobodno da se svađamo? To je u suprotnosti sa učenjima crkve. Sujeverje je uglavnom loše, dovodi do zastranjivanja i preterivanja, i za naš hrišćanski život to nije dobro“, rekao je on.
Da li treba da se krstimo pored svetinje, kada čujemo zvono na ulici, kada prolazimo pored manastira ili crkve?
„Mi pravoslavni hrišćani ne treba da se stidimo krsnog znaka, uvek bi trebalo da se prekrstimo, samo da vodimo računa da time ne vređamo osećanja drugih koja su druge vere. Ako ste u gužvi, recimo u gradskom prevozu, neka to bude diskretno, da ne izaziva pažnju drugih, da se ne krstimo da bismo pokazali okolini da smo veliki vernici. Treba veru iskazati na diskretan fin i kulturan način. Isto važi i za kada čujemo zvuk zvona. Ali opet kažem, diskretno“, rekao je on.
Gde najčešće grešimo?
„Grešimo što ne slušamo ono što se u ckrvi govori, mnogo mi slušamo neke nadrilekare, vračare i travare. Ima i među njima ljudi koji su od Boga dati, samo da rasudimo ko jeste, a ko nije od Boga. I onda kada smo u muci i nevolji, njima se obraćamo i verujemo.
Traže ljudi spas i u crkvi, ali malo više treba da slušaju ono što se u crkvi govori. Treba da živimo hrišćanski, to nije lako ali je najbolji lek.
Nažalost, u Beogradu kao dvomilionskom gradu sa puno hramova, poseta u crkvi je i dalje nezadovoljavajuća. Mi smo skloni da idemo iz krajnosti u krajnost, a treba naći pravu meru ali to je opširnija tema“, rekao je otac Dragan.
(Izvor: Mondo)