Vladika Grigorije, episkop Nemačke je u svom tvitu objasnio da li treba nositi crninu kada ste u žalosti.
Nakon smrti drage osobe, uglavnom ljudi pokazuju svoju žalost nošenjem crnine. Uobičajeno je nositi je 40 dana nakon sahrane, do poslednjeg parastosa – pomena za umrle koji se daje nakon 3, 9 i 40 dana. Neko crninu nosi pola godine ili godinu dana, a često koliko dugo se nosi crnina zavisi i od stepena bliskosti sa pokojnicima: što su bliži, to duže traje.
Ali objava na Tviteru Vladike Grigorija, episkopa Nemačke, pokrenula je polemiku na datu temu, on je istakao da tugovanje ne treba dokazivati.
„Da li treba nositi crninu nakom smrti dragih ljudi. Na ovo pitanje najradije bih odgovorio potpitanjem: Da li je crnina uistinu potvrda da žalimo i tugujemo za nekim?!
Proces tugovanja odvija se u nama i za to nam nije neophodan nikakav spoljašni dokaz. Crnina obično stavlja do znanja ljudima oko nas da smo izgubili nekog bliskog, kako bi se oni obazrivo i s uvažavanjem odnosili prema našem bolu.
U praksi, neretko se dešava upravo suprotno: u tim danima koji su vrlo teški i izazovni za ožalošćene, crnina privlači tuđu pažnju i to u trenutku kada smo najosjetljiviji i kada su nam ljubopitljivi i sažaljivi pogledi drugih najmanje potrebni. Ne bi trebalo da se nakon smrti bližnjih oblačimo u crno samo zato što to neko od nas očekuje.
Ovo je najmanje smislen od svih mogućih razloga kojih možete da se setite. Ako neko ipak želi i oseća potrebu da nosi crninu, to je sasvim u redu da uradi. Ali to što neko drugi neće obući crninu ne znači da je taj neko manje voleo i poštovao svoje bližnje, ili da su mu manje značili.
Ukoliko vam slučajno to što ne nosite crninu stvara grižu savesti pred upokojenima, setite se da je mnogo važnije od crnine da im, dok su među vama, svojim delima i pažnjom pokažete da su vam bitni i da ih volite. Sve ostalo je manje bitno, i tiče se forme a ne suštine“, napisao je on.
„Razumem vaše obrazloženje ali ipak smatram da bar do 40. dana treba da se nosi crnina kao znak poštovanja i javnog morala“, napisao je jedan od korisnika.
„Običaje prave ljudi i različiti su u raznim krajevima. Tuga je lični osećaj i nema veze sa bojom odela“, reakcija je drugog tviteraša.
„Kada su mi roditelji preminuli, toliko mi je bilo teško i žao što nisu više sa mnom da nisam mogla da nosim nikakve svetle boje i u srcu je vladala takva tuga da nisam marila ni za svet oko sebe ni za to šta će reći zašto nosim tamne boje“, jedan je od komentara na objavu.
(Izvor: Mondo)