Kosovo i Metohija je tema koja pre svega politički, ali ništa manje kulturološki i ekonomski i danas zaokuplja srpsku javnost. Međutim da li je upravo u moderno doba Srbija na prekretnici što se tiče rešavanja statusa Kosova i Metohije, jer kroz istoriju je bilo različitih izazova i previranja?
Srpsko albanski sukob traje vekovima i jedan od istoričara dobro je izjavio da je to sukob istorijskog prava Srba i etničkog prava Albanaca na Kosovo i Metohiju.
Postoje i oni koji kažu da su sledeći istorijski događaji predstavljali uvod u srpsko-albanski sukob: islamizacija većine albanskih plemena u 17. i 18. veku, Prvi srpski ustanak 1804. godine i Balkanski rat 1912. godine.
– Naš car Dušan jeste osvojio veliki deo Albanije. Albanci su bili dobra Dušanova (Dušan Silni Nemanjić) vojska i on ih je uveo Arbanase u svoju carsku titulu. Mi to retko kažemo. Dušan – car Srba, uvek Srba na prvom mestu i Grka, dodaje Bugara, njegova majka i njegova žena su bile Bugarke, ali dodaje i Arbanase. I kaže vrlo cenjena vojska za Arbanase.
Na Kosovu i Metohiji stvari su se promenile. KiM je bio središte srednjovekovne države. Ja sam čak slušao neke koji kažu da nije bilo, to su ljudi koji ne znaju našu istoriju. I sam Dušan je za kralja na Kosovu bio krunisan, a u Skoplju za cara. – rekao je istoričar Nebojša Damnjanović i dodaje:
Krunisanje cara Dušana za kralja
Arhiepiskop Danilo II je mirno primio smenu Stefana Dečanskog, koga je na prestolu zamenio njegov sin i svečano krunisao Stefana Uroša IV Dušana za kralja svih srpskih i pomorskih zemalja na saboru u dvoru Svrčin, južnije od Lipljana, u dvorskoj crkvi Svetog Jovana Preteče na praznik rođenja Bogorodice (Mala Gospojina) 8. septembra 1331. godine.
– I u tursko doba Kosovo i Metohija ostaju središte srpskog naroda. Imamo i Pećku patrijaršiju. Milan Rakić, radio je na Kosovu i Metohiji, on navodi primer, i pazite to je početak 20. veka, kako je je jedan Arbanas pucao na drugog Arbanasa sa Kosova, uvredio ga je, jer mu je rekao da nije Turčin. A kako Turčin? Po verskoj osnovi. i godina 1878. je vrlo važna – rekao je Damnjanović.
Presudni vek za odnose Srba i Albanaca (Arbanasa) je 15. vek.
– Godine 1455, a to su egzaktni podaci, turski popisi iz tog vremena govore o demografskoj strukturi, dominiraju Srbi, sa 98%. Albanci, Šiptari, Arbanasi imaju jednu metodologiju čišćenja srpskog stanovništva. Prvo se naseli jedna mala grupica u srpsko selo, kako vreme prolazi prave razne zulume, otimaju imovinu, otimaju useve, prave se problemi i čisti se ta teritorija.
Kolega je perfektno spomenuo 1878. godina je međaš za osipanje srpskog stanovništva sa Kosova i Metohija, ali pod uticajem Berlinskog kongresa. Tada zapad pravi koji narod lako prima ruski uticaj. Takvom narodu sprečiti ujedinjenje, sprečiti ekonomski oporavak i političko jedinstvo. Pratite od 1878. do današnjih dana ništa se u toj mantri nije promenilo.
Takođe, pratite od 1878. godine do 1912. godine ekstremne zločine nad srpskim stanovništvom od strane Albanaca. Zasedaju 2 međunarodne komisije koje odlučuju kako da se zaustavi pogrom hrišćana odnposno Srba od strane muslimana.
Turci su vodili perfidnu politiku. Te zločine posle nisu pravili oni, već su to prepustili Arbanasima. Imate mnogo tekstova do koje mere je išao taj ekstremizam Albanaca prema Srbima – to je prosto neverovatno – rekao je Miloje Pršić.
(Izvor: Kurir)