13. avgusta pre skoro 108. godina, počeo je Prvi svetski rat. Austrougarska je 28. jula 1914. godine objavila rat Srbiji. Neposredan povod za rat bilo je ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda, međutim, uzroci su se nalazili u višedecenijskoj složenoj vojno-političkoj situaciji, rivalitetima i pripremama za rat između velikih sila u Evropi.
Princa Ferdinanda je 28. juna 1914. u Sarajevu ubio Gavrilo Princip, član Mlade Bosne, organizacije čiji su ciljevi bili ujedinjenje Južnih Slovena i oslobođenje od austrougarske vlasti.
Sarajevski atentat prouzrokovao je potom krizu između dve zemlje, a 23. jula 1914. Austrougarska je uputila ultimatum Srbiji u kojem je u 10 tačaka iznela svoje zahteve. Srpska vlada je uslovno prihvatila sve zahteve, osim tačke šest, koja je narušavala suverenitet Kraljevine Srbije i koja je bila u suprotnosti sa Ustavom.
Iscrpljena posle Balkanskih ratova, Srbija je bila prinuđena da vodi još jedan rat sada sa još moćnijim protivnikom. Lokalizovani sukob sa Srbijom je trajao samo tri dana, jer je objava rata od 28. jula 1914. dovela do oružanog sukoba širokih razmera.
Dobijeni odgovor na svoje zahteve Austrougarska nije smatrala zadovoljavajućim, pa je odmah objavila rat Srbiji, otvorenim telegramom, što je do tada nezabeleženo u istoriji diplomatije. Telegram je pisan francuskim jezikom kao zvaničnim jezikom diplomatije tog doba.
OBJAVA RATA
U telegramu je pisalo: „Pošto srpska kraljevska vlada nije dala povoljan odgovor na notu koju joj predao austrougarski poslanik u Beogradu, 23. jula 1914. godine, Carska i Kraljevska vlada nalazi za potrebno da sama potraži zadovoljenje svojim pravima i interesima i da radi toga pribegne sili oružja. Austrougarska se smatra, dakle, da se od ovog trenutka nalazi u ratnom stanju sa Srbijom.
Sarajevski atentat prouzrokovao je krizu između dve zemlje, te je 23. jula 1914. Austrougarska uputila ultimatum Srbiji u kojem je u 10 tačaka iznela svoje zahteve.
DVA VOJNA SAVEZA
Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine. U njemu je učestvovala većina velikih svetskih sila, grupisanih u dva sukobljena vojna saveza: Saveznika (okupljenih oko Trojne Antante) i Centralnih sila. Više od 70 miliona ljudi je bilo pod oružjem, a od toga preko 60 miliona ljudi u Evropi je bilo mobilisano u jedan od najvećih ratova u istoriji, koji se zove i Veliki rat.
Posledice rata su bile da je ubijeno više od 15 miliona ljudi, 20 miliona ranjeno, a direktne učesnice rata pretrpele su i ogromna razaranja država i privreda.
Rat je završen potpisivanjem više mirovnih sporazuma, od kojih je najvažniji Versajski mir 28. juna 1919, iako su sile Atlante potpisale primirje sa nemačkom 11. novembra 1918.
Direktne posledice Velikog rata bile su raspad Austrougarske, Ruskog carstva, osmanskog carstva i Nemačkog carstva, i nastanak novih država u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i uspostavljanje Društva naroda.
SRPSKE SNAGE
Prve godine rata Srbija je potukla austrougarsku Balkansku vojsku. Naredne godine njena vojska suočila se sa Trojnom invazijom. Ne želeći da se preda srpska vojska se povukla preko Albanije. Evakuisana je na Krf gde se odmorila, naoružala i reorganizovala. Odatle je prebačena na Solunski front gde je već 1916. godine zabeležila uspehe.
Više od 70 miliona ljudi je bilo pod oružjem, a od toga preko 60 miliona ljudi u Evropi je bilo mobilisano u jedan od najvećih ratova u istoriji, koji se zove i Veliki rat.
Posle dugog zatišja borbe za probijanje fronta počele su septembra 1918. godine. Srpske i druge savezničke snage probile su front i ubrzo je Bugarska prinuđena na predaju. Srpska vojska nezadrživo je napredovala i 1. novembra 1918. oslobođen je Beograd. Zahvaljujući srpskim vojnim pobedama i diplomatiji stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
Veliku pobedu u Prvom svetskom ratu Srbija je nesrazmerno skupo platila: tokom rata izgubila je, procenjuje se, između 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva ili čak oko 60 odsto muške populacije.
(Izvor: Blic)