Čak i ako ste peta generacija Beograđana, moguće je da nećete znati odgovor na ovo pitanje.
Spomenik Pobedniku na Kalemegdanu već decenijama je simbol Beograda i simbol koji prepoznaju hiljade ljudi. Ipak, ptica koju on drži i dalje zbunjuje i izaziva rasprave među Beograđanima. Šta je u levoj ruci Pobednika – soko, orao, golub ili nešto treće?
Pobednik je naziv trijumfalnog spomenika koji je 1928. podignut na Gornjem gradu Beogradske tvrđave povodom proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta.
Spomenik je rad čuvenog vajara Ivana Meštrovića i danas je svakako jedan od najpoznatijih simbola Beograda. Predstavlja figuru nagog, snažnog muškarca koji u desnoj ruci drži spušteni mač, a u levoj na otvorenom dlanu pticu.
Međutim, upravo tu se pojavila dilema koja i danas muči Beograđane – koju pticu u ruci drži Pobednik?
Mnogi će vam i danas reći da je to vesnik mira – golub. Oni šaljiviji zakleće se da je u pitanju vrabac jer nije li baš ova ptica „simbol prestoničkih ulica“. Ipak, po svemu sudeći, u levici Pobednika nalazi se jedna grabljivica.
„U pitanju je soko! Pobednika je Meštrović zamislio kao arhetipskog junaka, on je vitez i u ruci drži pticu koja je simbol viteštva, a to je soko“, kaže Neda Kovačević, dobar poznavalac prošlosti Beograda i žena koja je popisala sve prestoničke spomenike.
Deo zabune o tome koja je ptica u pitanju potiče iz činjenice da se u nekim spisima pominje i orao. Iako ne isključuje tu mogućnost, Neda ističe da soko ima mnogo više smisla.
„Orao bi bio mnogo veći. Takođe, jedno od nezvaničnih imena spomenika je i ‘Sokolar“, objašnjava Neda Kovačević.
S teškom mukom stigao na Kalemegdan
Priča o Pobedniku počinje davne 1913. godine, neposredno po okončanju Drugog balkanskog rata kada je predsednik Beogradske opštine Ljuba Davidović od već čuvenog vajara Ivana Meštrovića zatražio da u čast srpske pobede izradi spomenik koji bi stajao na najprometnijem beogradskom trgu – Terazijama.
Ipak, Prvi svetski rat osujetio je postavljanje spomenika, a nakon njega se i kontekst promenio – više nije moglo biti reči samo o srpskim žrtvama i junacima, jer su u međuvremenu u državu ušli i drugi narodi – Hrvati, Slovenci, Crnogorci…
Pobednik je zbog toga deset godina stajao u jednoj šupi na Senjaku, a tek 1927. godine je rešeno da bude postavljen, ovoga puta za obeležavanje decenije od proboja Solunskog fronta.
Nakon brojnih svađa i rasprava o tome da li je primereno da u centru Beograda stoji „go muškarac“, i prvobitno mesto Pobednika je promenjeno – umesto na Terazije, spomenik je postavljen na Kalemegdan.
(Izvor: Mondo / Istorijski zabavnik)