Sindrom hroničnog umora niko ne shvata ozbiljno, a kardiolog dr Branislav Milovanović objašnjava zašto to jeste veoma ozbiljna bolest, koji su simptomi, posledice i kako se leči.
Gotovo da nema šanse da vam prođe dan, a da vam se neko od prijatelja, kolega, porodice, ne požali da je umoran. Mnogi na to odgovore u stilu „pa svi smo umorni“, ali kada vam je potreban samo kratak odmor, a kada je reč o sindromu hroničnog umora?
Sindrom hroničnog umora je inače bolest koju prepoznaje i Svetska zdravstvena organizacija pod šifrom G93.3, a kardiolog i šef neurokardiološke laboratorije KBC Bežanijska kosa dr Branislav Milovanović je u „Uranku“ na K1 objasnio sve o tome.
„Najveća je zabluda reći ’umoran sam’, i doktori greše kada kažu ’i ja sam umoran, odmori se, biće ti bolje’. To je ozbiljna bolest, ima šifru od 1969. godine i smatra se, to je sada završni stav naučnika, kao da imate onkološku bolest ili HIV. Čak su tegobe i izraženije, u tome je problem, to nije običan umor, to je vrlo teška bolest“, započeo je doktor.
On je istakao da se o ovoj bolesti sada toliko priča zato što je epidemija kovida „osvetlila“ čitavu tu priču.
„Prema najnovijim podacima Evropske unije 10-30 odsto pacijenata koji imaju postkovid sindrom, ulaze u ovo stanje. Pre dve nedelje je bio okrugli sto EU i udruženje pacijenata i eksperata EU vezano za Balkan, ono što je vrlo važno, prema podacima EU u Srbiji trenutno ima 30.000 pacijenata sa sindromom hroničnog umora. Oni nisu registrovani, u tome je poenta, što mora sistemski da se pristupi tom problemu. A ako računate, ako 10-30 odsto pacijenata sa postkovidom ulazi u to stanje, vi imate još 30.000. znači, vi imate 60.000 pacijenata koji imaju veliki problem“.
SIMPTOMI
Dr Milovanović ističe da se sindrom hroničnog umora prepoznaje po tome što se stanje ne popravlja ni kada odete na godišnji odmor, ispavate se i odmorite, ali navodi i druge simptome.
„Prvo, umor koji traje duže od šest meseci je prvi kriterijum, a sad je po najnovijoj preporuci Engleskog udruženja lekara smanjeno na tri meseca, a kod dece recimo samo mesec i po dana. Zatim, imate pad energije posle fizičkog napora. Izložite se fizičkom naporu i odjednom vidite posle dan imate pad sistema, da ne možete da funkcionišete i morate da se odmorite. Zatim, poremećaj spavanja, primećujete u početku da dosta spavate, da ste pospani, a drugi kasnije imaju problem jer se bude u toku noći. Vrlo važni kriterijumi su kognitivni poremećaji – imate problem sa pamćenjem, koncentracijom, magla u glavi. Imate ortostatske poremećaje, tu ili gubite svest ili imate lupanje srca kada ustanete, nestabilnost kada ustanete, zujanje u ušima, vrtoglavice, konstantno. To je pet glavnih kriterijuma, ali imate bolove u mišićima i zglobovima, imate ispade u svim sistemima, to je multisistemska bolest, bukvalno su svi sistemi zahvaćeni“.
DIJAGNOZA I LEČENJE
Kardiolog dr Milovanović kaže da je jedina metodologija koja dokazuje bolest testiranje autonomnog nervnog sistema.
„To je mreža koja upravlja radom svih organa, ali tu je problem što ima mali broj centara u svetu i mali broj lekara koji se time bave“, ističe on, pa objašnjava kako se pristupa lečenju.
„Sistem lečenja je umetnost jer mora prvo da se nađe uzrok, ono što je karakteristično kod ovih pacijenata u organizmu imate i deficit svih vitamina i minerala, što je dokazano. Morate da idete sa suplementacijom, sa antiinfektivnom terapijom, antivirusnom, antibakterijskom, da možete ako otkrijete uzrok da dajete antibiotike, antivirotike, sve što može da podigne imunitet i popravi stanje. Zatim možete da dajete i aminokiseline, peptide, oni deluju povoljno na lečenje, a glavno je lečenje mitohondrija, to su ćelije koje proizvode energiju. Enzim Q-10 je jedan od glavnih lekova koji se koristi da poboljša produkciju energije u mitohondrijama“.
Govoreći o pronalasku uzroka ove bolesti, on je naglasio da je drugi naziv bolesti Epštajn-Bar virus sindrom.
„To je bolest kako je zovu sa hiljadu dijagnoza. Drugi naziv bolesti je Epštajn-Bar virus sindrom, vezuje se za efekat virusa Epštajn-Bara, ali se sada smatra da nije samo taj virus u pitanju, već i grupa herpes virusa, neke bakterije… Kod svih pacijenata ide prvo jedan stres koji se pojavi, pa onda dolazi do reaktivacije virusa koji su hibernisali u našem organizmu ili neka nova infekcija“.
Dr Milovanović je podvukao da se kod nekih pacijenata koji imaju sindrom hroničnog umora javljaju i psihološki efekti – „kod 80 odsto pacijenata se pojave anksioznost, depresija, strahovi, fobije koje ranije nisu imali, a ima pacijenata koji su to imali, pa se stanje pogoršalo“.
Govoreći o tome koliko je ova bolest ozbiljna, stručnjak je rekao da je reč o „vrlo ozbiljnoj bolesti koja u 25 odsto slučajeva dovodi do totalnog invaliditeta, kod mladih ljudi koji leže i ne mogu da ustanu iz kreveta“.
PREVENCIJA
Kažu da je uvek bolje sprečiti nego lečiti, a evo šta kaže doktor, kako da sprečite sindrom hroničnog umora.
„Čuvajte se stresa, stres je uvek okidač. Svakog pacijenta pitam kako je počelo i svi kažu stres. Imate akutni i hronični stres, ako se to već desi, onda krenete odmah sa antioksidantima, suplementacijom, ako ste preležali kovid, priča nije završena. Urađene su studije, mnogo lošije prolaze oni kod kojih je bio blaži oblik kovida, to je kao jedna pritajena bolest koja uđe u vas. Svima kažem da nisu mirni šest meseci posle kovida, morate da pratite svoje telo“, zaključio je.
(Izvor: Mondo)