Dekan Fakulteta za međunarodnu politiku i ekonomiju u Moskvi Sergej Karaganov izjavio je da ga je i danas sramota zbog toga što Rusija nije imala snaga da se odupre NATO-u u vezi sa bombardovanjem SR JUgoslavije 1999. godine.
Srbija bi okretanjem ka NATO izgubila podršku Rusije i svoj nacionalni duh, a Rusija je počinila moralni zločin i najveću spoljnopolitičku grešku u prethodnih 20 godina kada je pristala na NATO bombardovanje SR Jugoslavije, izjavio je profesor Sergej Karaganov, dekan Fakulteta za međunarodnu politiku i ekonomiju u Moskvi, u razgovoru sa predsednikom Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD) Vukom Jeremićem.
„I danas me je sramota zbog te greške. Najbolje rešenje bilo je da se izda nuklearno upozorenje kada je bombardovana SRJ, ali Rusija je tada bila slaba, ekonomski razorena, a rukovodstvo je bilo moralno trulo na mnogo načina. Počinili smo veliku grešku što to nismo učinili – moralnu, političku, ali i ekonomsku“, rekao je Karaganov u diskusiji u okviru serije „Korona dijalozi“, koju je pokrenuo CIRSD.
Jeremić, bivši ministar spoljnih poslova Srbije, naveo je da Rusija na međunarodnoj sceni pruža ključnu podršku Srbiji po pitanju Kosova i Metohije, i podsetio je 2008. godine ruska pretnja vetom sprečila da Savet bezbednosti UN odobri deklaraciju o nezavisnosti koju je jednostrano donela vlast u Prištini.
„Predsednik SAD Donald Tramp je imenovao svog specijalnog izaslanika za pregovore Ričarda Grenela, koji sa vlastima u Beogradu i Prištini radi na konačnom rešenju, a postoje mnoge indikacije da ono podrazumeva razmenu teritorija, promenu granica Srbije i članstvo samoproglašenog Kosova u UN“, rekao je Jeremić.
Upitao je Karaganova da li će Moskva u Savetu bezbednosti podržati članstvo samoproglašenog Kosova u UN ako Srbija pristane na podelu i potpiše sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa.
Karaganov je odgovorio da su SAD i Evropa izgubile interesovanje za Balkan, bez obzira na izjave koje se mogu čuti u javnosti, a da „pouzdanost Amerikanaca sada nije na nuli nego je u minusu, pa je odluka na Srbiji“.
„Rusija će podržati Srbiju u oba slučaja. Mi se ne mešamo i strogo poštujemo pitanja nacionalnog suvereniteta i to je naš vrhovni princip u međunarodnim odnosima“, rekao je Karaganov.
Jeremić je podsetio da je Rusija razvijala bliske odnose sa Crnom Gorom nakon proglašenja nezavisnosti 2006. godine, a da je potom crnogorski predsednik Milo Đukanović odlučio da ide drugim putem i Crna Gora se učlanila u NATO.
„Mnogi povlače paralele između načina vladanja Đukanovića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ako Srbija postigne dogovor o Kosovu pod američkim tutorstvom, šta će se dogoditi ako Vučić učini isto što i Đukanović i usmeri Srbiju ka članstvu u NATO, da li će Rusija i dalje smatrati da je i to unutrašnje pitanje Srbije?“, pitao je Jeremić.
Karaganov je odgovorio da će Rusija u tom slučaju „možda još više saosećati sa svojim srpskim prijateljima, ali ih, naravno, više neće podržavati, jer bi to značilo da je Srbija, nažalost, izgubila svoj nacionalni duh“.
„RUSIJA NIJE ZAINTERESOVANA DA PRAVI BLOKOVE“
Na pitanje gledateljke iz Zagreba koje strane države najviše ceni, Karaganov je odgovorio da najviše ceni Srbiju zbog nacionalnog karaktera“ i Holandiju, zato što je potpuno različita od Rusije, mala i uređena, što je razlog zbog kojeg je i Petar Veliki voleo Holandiju.
Karaganov je istakao da je u osnovi savremenih međunarodnih odnosa kraj globalne dominacije Zapada, jer je izgubio vojnu nadmoć na kojem se ta dominacija zasnivala, i dodao da Amerika kažnjava okolo, a više ništa ne daje, što je gubitnička situacija.
„Za 15 godina geopolitičku sliku sveta će najverovatnije činiti ’SAD plus’, a plus će biti deo Evrope, i veliko evroazijsko partnerstvo, koje neće biti blok nego kooperativni poduhvat u kojem učestvuju slobodne države. Rusija nije zainteresovana da pravi nove blokove ni da se priključuje novim blokovima, kao ni da stiče nove teritorije“, rekao je Karaganov.
Karaganov je naveo da je Rusija nudila da postane deo Zapada i da se priključi NATO-u, ali je Zapad odbio tu ponudu, a da ju je prihvatio, ravnoteža moći u svetu bi se definitivno pomerila na zapad i Kina i Azija ne bi ostvarile ovako rapidan rast, i da je Zapad propustio priliku i sada može da krivi samo sebe, nikog drugog.
„Tokom 80-tih i 90-tih nudio sam mnoge koncepte zbližavanja Rusije i Zapada i ubedio tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina da ponudi rusko pristupanje NATO. Bili smo, međutim, odbijeni, što je bilo jako glupo – tada sam izgubio poštovanje prema našim partnerima na Zapadu“, rekao je Karaganov.
Karaganov je dodao da se Rusija u poslednjih 15 godina „dramatično promenila i okrenula ka Evroaziji“, a da Evropska unija sada „nije pouzdan i efektivan partner“, dok je Rusija zainteresovana za dobre odnose sa većinom članica unije.
Karaganov je i bivši savetnik predsednika Rusije Vladimira Putina i osnivač međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ i čuvene publikacije „Rusija u globalnoj politici“, kao i počasni predsednik Ruskog saveta za spoljnu i odbrambenu politiku.
(Izvor: Mondo)