On hrče, čita do kasno u noć, pati od nesanice, pa se stalno okreće u krevetu – toliko je razloga da ne spavate sa svojim partnerom ukoliko biste da se preko noći odmorite i sakupite prekopotrebnu energiju. Međutim, ovo naoko bezazleno spavanje u odvojenim krevetima ili sobama može da krije mnogo dublji problem.
Mnoge studije govore da se svi mi najbolje odmorimo kad spavamo sami u krevetu, pa samim tim tokom dana imamo bolji odnos sa ukućanima, i sa decom i sa partnerom, jer smo naspavani i raspoloženi. Ipak, pokazalo se da se supružnici koji duže vreme ne spavaju zajedno polako udalje jedno od drugog.
Nije strano da, recimo, mama spava s detetom kad je bolesno ili ima noćne more ili da neko vreme nakon porođaja spava s bebom jer tako lakše brine o njoj, posebno noću, a tata sa starijim detetom.
Problem nastaje kad to odvojeno spavanje zbog praktičnih razloga s vremenom pređe u naviku i postane dugogodišnji obrazac.
Nije retkost i da partneri sa poodraslom decom uopšte ne spavaju jedno pored drugog. Moguće je da oni tako izbegavaju da se suoče sa problemima u braku, pre svega s intimnošću.
Jer kad deca zaspe, partneri ostaju sami, pa treba da se okrenu jedno drugom u razgovoru, se*su, gledanju filma… A ako postoji problem između njih dvoje, onda nema želje za bliskošću, već samo potreba da se ta situacija izbegne – kaže Branislava Pavlović, psiholog i porodični terapeut.
Ona dodaje da partneri koji ne spavaju zajedno zato što izbegavaju da se suoče sa nezadovoljstvima u braku s godinama samo pogoršavaju svoj odnos jer emocionalna distanca i usamljenost rastu.
S druge strane, ukoliko ste partner i vi bliski i delite mnoge zajedničke intimne trenutke, nije neophodno da spavate zajedno da biste dobro funkcionisali. To može biti stvar dogovora. Važno je samo da ste oboje zadovoljni takvom situacijom.
– Odvojeno spavanje ne mora da pokvari bliskost u braku, ali ono će sigurno dodatno oštetiti brak s problemima. Ipak, iako je ova pojava česta, retko koji par će potražiti pomoć zbog toga – kaže Branislava Pavlović.
Praksa kaže da se parovi obično požale jer njihov desetogodišnjak nije samostalan, teško se odvaja od roditelja, ne radi sam domaće zadatke, povučen je u društvu vršnjaka.
Onda se kroz razgovor pokaže da se ispod toga krije narušen model zdravog funkcionisanja porodice, pa pitanje gde ko spava bude pokazatelj šireg problema, priča naša sagovornica. Tako se ispostavi da sin od rođenja spava s mamom u krevetu, a tata sam u dnevnoj sobi, piše Žena Blic.
Zato se tata godinama oseća izolovanim i nezadovoljnim, pa se mamin i tatin odnos svede na cimerski suživot u istom stanu.
– Pored štete koju nanosi partnerskom odnosu, odvojeno spavanje loše utiče i na decu. Ona tada primaju poruku da mama i tata nisu tim. Ukoliko i dete spava s roditeljima, to mu govori da nema jasne granice između njega kao deteta i roditelja kao para.
A kako odrasta, ono sve više ima potrebu da gradi jasnu granicu između sebe i drugih – kaže Branislava Pavlović, psiholog i porodični terapeut.
Ona deca koja tokom odrastanja stalno spavaju sa nekim roditeljem ne grade zdrave navike spavanja, ulaze u zavisan položaj, a psihosocijalni razvoj im se usporava.
(Izvor: Srpska Info)