Književnica iz Kirgistana, Akilej Bajmatova, podelila je na internetu svoju dogodovštinu iz javnog prevoza i dirnula ljude širom sveta. Mi je prenosimo u celosti:
– Najvažniju lekciju koju sam u životu naučila, naučila sam od deteta. Bilo je to jednom prilikom dok sam se vozila gradskim prevozom.
Dečak star oko šest godina besneo je pored majke koja je sedela kraj prozora i gledala napolje, sa potpuno praznim izrazom lica. Uopšte nije reagovala na vrisku deteta.
Dete ju je stalno vuklo za rukav, vrišteći i kukajući. Žena je samo nemo posmatrala kišu napolju. Međutim, dete je uporno tražilo nešto i odbijalo je da odustane. Odjednom, baš odjednom, žena se trgnula, odgurnula mu ruku i dreknula:
– Šta hoćeš ti od mene?!
Dete je zastalo.
– Pitam te lepo, ŠTA HOĆEŠ? Znaš li ti ko si uopšte? Ti si niko! Razumeš? Niko! – drala mu se praktično u lice.
Dečak ju je nemo gledao, činilo mi se kao da mu se glava trese. A možda sam se i ja tresla. Osetila sam da me obliva znoj.
Sećam se da sam se zapitala kome li se ta žena zaista obraća, jer sigurno nije ta pitanja ozbiljno postavila dečaku. Znam i da sam planirala da ustanem i vrisnem joj da je bezvredna majka i da je upravo ubila u pojam svog sina.
Međutim, dok sam se spremala da to uradim, dečaku je prišao jedan momak, student u teksas jakni. Izvadio je iz džepa čokoladicu. Uhvatio je dečaka za ruku i rekao mu: „Uzmi, ovo je za tebe“.
Dečak je uzeo bez reči. A onda je student izvadio drugu čokoladicu. Dečak je oklevao, ali uzeo je i nju.
A onda, ono što se desilo, i dalje mi tera suze na oči.
Dečak nije otvorio čokoladice. Umesto toga, uhvatio je majku za ruku. Nije se okrenula ka njemu celim telom, ali je malo okrenula glavu, vrlo nervozno. Verovatno je htela da nastavi da viče. Međutim, onda je videla da joj dečak nudi čokoladu.
Pogledala ga je, videlo se da je zapanjena. Dečak joj je stavio čokoladu u šaku.
– Neću je – rekla mu je.
Dve čokoladice i dalje su bile u detetovoj ruci. Nije je sklanjao.
– Pojedi ih ti…Ja stvarno neću – rekla je majka, mnogo nežnije.
Međutim, dečak joj je stavio jednu čokoladicu u krilo.
Nikad neću zaboraviti taj trenutak i tu zrelost. Taj šestogodišnji dečak u trenutku se transformisao u muškarca, a ona je od besne žene postala divna, mlada majka.
Ona je dugo ćutala i posmatrala ga, kao da ga prvi put vidi, a onda ga je zagrlila. I on je zagrlio nju. Onda je uzeo čokoladicu iz njenog krila, otvorio je i dao joj je. Nije hteo da počne da jede svoju sve dok nije video da je ona počela da jede svoju.
Sedela sam, posmatrala ih i pričala sama sa sobom.
– Eto, ti velika spasiteljko koja si htela da ustaneš i urlaš na majku, da je poniziš, da je izvređaš pred svima. To bi uradila i ništa ne bi postigla, osim skandala koji bi zabavio druge i uvrede koju bi majka iskalila na nekome.
A taj dečak uradio je sve mnogo bolje od tebe koja si toliko starija i navodno mudrija. Nije on tek tako ponudio detetu dve čokoladice – mislila sam u sebi, diveći se i tom mladom čoveku i detetovoj reakciji.
Vožnja se nastavila, mladić je izašao a majka i sin sedeli su zagrljeni. Sišla sam i ja. Mnogo sam razmišljala o tom danu i trebalo mi je dugo da shvatim šta je ta lekcija.
Konačno sam je razumela nedavno – podučavate druge primerom. Ne podučavate ih tako što urlate na njih, bijete ih i vređate. Pomaže samo davanje primera, ništa drugo. A taj maleni dečak pokazao je majci svoj primer i promenio je, a i sve nas u autobusu.
(Izvor: Stil / Novi početak)