Naš narod ima običaj da kaže „udri brigu na veselje“, ali se neretko u slavlju i pretera pa naša sreća postane nečija noćna mora. Doček mlade u samom centru Beograda postao je tema broj jedan tokom prazničnih dana, pa je zbog bakljade i buke svatova bačena senka na najlepši dan žene kojoj je sve ovo posvećeno.
Građani su odmah pronašli krivce i uzrok ovog „običaja“ koji je sve češći i koji navodno nema veze sa Beogradom i pravim Beograđanima, te samim tim stvorili bojno polje u komentarima gde je retko ko zaista pogodio suštinu.
Ceremonija svadbe i svadbenih običaja odavno je prestala da bude ono što smo gledali na VHS kasetama i filmovima. Nema više prenošenja mlade preko praga, sve manje se puca u jabuku, a običaje koje smo vekovima prenosili s kolena na koleno sada menjaju novi, savremeniji i u neku ruku kontroverzniji.
Trubače i kolo zamenili su turbo-folk narodnjaci i pirotehnika, a kada sve to ubacite u jednu uličicu nedaleko od centra Beograda, već na prvu loptu ne zvuči kao dobra ideja.
Snimak svatova u Ulici Strahinjića Bana koji su napravili doček za mladu odjeknuo je više nego što je bilo ko od njih očekivao. Umesto da na društvenim mrežama završe kao primer kako treba, uspeli su da alarmiraju čak i policiju koja je za nekoliko minuta rasterala razdragane goste.
Gungula sa ulice prenela se na komentare ispod vesti o bakljadi u centru Beograda i ne zna se šta je gore – oni koji opravdavaju ovakve prizore ili oni koji za sve krive ljude koji poslednjih godina naseljavaju prestonicu.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
„Rodjeni sam Beograđanin i veoma mi je žao što je svakoj šuši koja ima 100.000 evra da kupi stan u Beogradu dozvoljeno da se naseli.“
„Tačno bih otkazala matičara da vidim tu seljanu“
„Pa kad dođu divlji i bahati ko zna iz kojih planina i šuma i ne prilagode se životu u gradu onda dolazi do ovakvih scena.“
„Nazad u selendru iz koje ste došli pa tamo pravite vašar i smetajte samo sebi. U šta se pretvorio Beograd…“
„Jako mi smeta što je svako od onih koji su došli u Bg zadržao svoje običaje i ponašanje, to u civilizovanom društvu nije uvek moguće“, ređali su se komentari ispod vesti, najverovatnije onih koji nikada nisu bili na svadbi dalje od Beograda.
S obzirom na to da sam sasvim slučajno i ja došao u Beograd iz gradića od 30-ak hiljada ljudi, za svojih 30 godina nikada nisam prisustvovao bakljadi i blokadi centra grada ni u jednom gradu na zapadu Srbije.
Pretpostavljam da se isto može reći i za ostatak zemlje. No, geografski položaj svih nas nije toliko važan već upravo tradicija koja sudeći po komentarima smeta. Nigde u knjigama ne postoji da su turbo-folk i baklje deo tradicije, ni na jednoj od četiri strane Srbije.
Ovakvo bahaćenje nema veze sa tim odakle je ko došao, već sa najbazičnijim i osnovnim vaspitanjem koje svi nosimo iz svojih kuća. Ne moram da budem sa Dorćola ili Palilule da bih znao da remetim javni red i mir jer sam zapalio na desetine baklji i pojačao muziku u „mečki“ na maks.
S druge strane, slavlje je slavlje i svako ima pravo da slavi onako kako oseća. Međutim, problem nastaje onda kada počnemo da ugrožavamo druge oko sebe koji nisu dužni da subotnje popodne provode u dimu i uz zvuke policijske sirene.
Da li biste opravdali ovaj gest kada biste saznali da kola Hitne pomoći nisu mogla da dopru do bolesnika jer je neko slavio, ili da je nekim slučajem taj bolesnik u vašem stanu? Sumnjam da bi jedno „izvini“ rešilo sve.
Dok se većina prepire i raspravlja kako je do ovog „običaja“ došlo, retko ko se zaista bavi rešenjem ovog bahatog rituala koji je s godinama prerastao u kliše i jedan od onih krindž momenata, što bi rekli mladi.
A kada već rešenje ne postoji, reakcija policije je neminovna a samim tim i kritike na društvenim mrežama koje su nemilosrdne. Očigledno, tanka je granica između rusvaja koji prija svima i rusvaja koji kvari čak i najlepšu ceremoniju kao što je svadba.
(Izvor: Blic)