„Gde si brate? Slušaj, Ivana i ja smo odlučili da 15. avgusta pravimo svadbu, javljam ti da ne planiraš ništa oko tog datuma“, saopštava mi drugar sa kojim sam delio ceo srednjoškolski i studentski period. Spuštam slušalicu i nekontrolisani talas sreće zbog njegove svadbe potire rečenica koja mi momentalno prolazi kroz glavu – čoveče, ovo je sedma svadba koja me čeka u narednim mesecima. Ako me još neko pozove proglasiću bankrot kao Grčka.
Post od okupljanja i masovnih svadbi je, čini se, završen. Od trenutka kada su ublažene kovid mere, kao da je neko izvadio pištolj i ispalio metak za početak trke ko će pre i više slavlja da zakaže.
Prvi rođendan, drugi rođendan jer nije mogao prvi zbog kovida, svadba koja je trebalo da bude pre dve godine, ispraćaj u vojsku iz 2020, prva ploča na kući, rogovi, taštin 60. rođendan, kumin porođaj, otvaranje šurakovog restorana… Čini se da više ne postoji pravi povod za slavlje, samo je bitno da se ono napravi i da, po starom srpskom običaju, gosti donesu od 50 evra pa naviše.
Za razliku od života pre korone, sada je svako veselje postalo ekstremnije. Osim toga što je visina poklona porasla, umesto nekadašnjeg proseka od četiri, pet svadbi, prosečan Srbin će ove godini ići na najmanje sedam do deset.
Pomnožite svaku svadbu sa 100 evrića i pozdravite se sa letovanjem, ili sa novim letnjim gumama, ili sa bilo čim što ste planirali sa tim parama koje prosto moraš da odvojiš u neku fioku i praviš se da ne postoje.
Da stvar bude gora, ni mladencima nije lako. Naime, prema rečima ugostitelja za organizovanje svadbe sada je potrebno 10 do 20 odsto više novca! Kako su sva mesta uglavnom rezervisana, lista čekanja ide do duboko u sledeću godinu, pa smo sada „primorani“ da idemo na svadbe i radnim danima. Znam, ništa gore od prebolevanja mamurluka na poslu.
Dakle, ako moja (prosečna) porodica želi da ide na svaku svadbu ove godine, zaboraviću na polupansion u Grčkoj i razmišljaću o nekom produženom vikendu u banjama širom Srbije. Evo konačno prilike da vidim Ćele kulu koju sam poslednji put posetio na ekskurziji u petom razredu osnovne.
Da bih ispoštovao rodbinu i prijatelje moraću da se pomirim sa činjenicom da više nema naručivanja hrane, redovnog odlaska u bioskop i sve što podrazumeva pojam normalnog života. Pašteto i konzervirana hrano, srećemo se opet.
Nemojte se čuditi ako ljudi naprasno krenu da vas cimaju za pozajmicu do prvog, jer im je odjednom iskočila svadba. Ili da da dobijete pozivnicu na Viberu od rođaka iz Male Krsne koje ste videli jednom u životu, jer im je tobože bitno da se baš vi nađete na njihovom slavlju – iako svi znate da je razlog novčane prirode.
Uvek postoji taj jedan u familiji koji ima svesku sa zapisanim poklonima. Verovatno na svečanijem mestu od Biblije, ova sveska se čuva u posebnoj fioci pod ključem, i otvara isključivo u ovakvim trenucima uz pitanje: „Koliko beše je on nama doneo?“
Fora je u tome što i oni kod kojih ideš imaju istu takvu svesku i ne daj bože da doneseš manje – mladina majka te celo veče gleda preko stola i kiselo se osmehuje, a ne želiš da znaš šta misli u sebi.
S obzirom na to da će se ova praksa odužiti sve do jeseni 2023, jedino što možeš da uradiš je da se navikneš. Istina, nama Srbima je adaptacija urezana u genima, pa je i inflacija reč sa kojom smo se zbratimili.
Iako mnogo stariji od mene tvrde da ovako nikada nije bilo i da moraju da dižu kredite kako bi izmirili troškove za svadbe i proslave, preživećemo i ovo. Na kraju krajeva, uz pesmu i igru je sve lakše, barem tako kažu.
(Izvor: Blic)