Jedan od najpoznatijih srpskih novinara otkriva šta su mu pričali Željko Ražnatović Arkan, Jovanka Broz ali i koja stranka je od gazda Jezde uzela 400.000 maraka.
Vladan Dinić, jedan od najpoznatijih srpskih novinara otkrio je u jednom intervjuu o čemu je pričao sa Jovankom Broz, šta mu je rekao Željko Ražnatović Arkan mesec dana pre atentata, o poznanstvu sa Jocom Amsterdamom i ko je od Jezdimira Vasiljevića uzeo 400.000 maraka za izbornu kampanju.
Radeći intervju sa nekadašnjom prvom damom SFRJ saznao je da je ona 20 godina pre raspada Jugoslavije znala šta se sprema.
„Jovanka mi je tvrdila da je general Ivan Mišković, koji je u Titovo vreme bio načelnik vojne bezbednosti, hrvatski špijun. Potom je optužila mnoge kadrove iz Brozovog orkuženja da su u to vreme dok je Tito bio još držeći, radili na raspadu Jugoslavije. Sa ove vremenske distance kada čitam to što mi je rekla mislim da je Jovanka Broz bila dosta u pravu. Ona je još sedamdesetih godina videla šta će se desiti devedesetih i na to je pokušala da ukaže Titu. Ali nju su razni lobiji oko Tita sklonili“, priča Dinić.
Napominje da mu je Jovanka rekla da joj je vrh tadašnje vlasti, „da ih nazovem Sedam sekretara SKOJ-a“, pokrao sve.
„I njenu i Titovu ličnu imovinu – zlato, srebro, mačeve, sablje… Popis tih pokradenih stvari ima Toma Fila“, kaže on i nastavlja:
„Jovanka Broz mi je objasnila šta je bila Titu. Rekla mi je ovako:
– Kad su me doveli da budem sekretar Titu ja sam se krstila i levom i desnom jer ja kucam na mašini sa jednim prstom i sređivanje arhive bi trajalo doživotno. Ali sam onda kao svaka pametna žena shvatila da ima neka druga pozadina svega toga. I mic po mic, bilo je mic“, prisetio se Dinić Jovankinih reči.
Na pojedine optužbe da je ruski špijun Jovanka mu je rekla da to nije istina.
„Ako sam ja ruski špijun onda su svi ovi pre mene veći ruski špijuni od mene i to na čelu sa Titom. Naravno da nisam bila ruski špijun, već jedna mlada ambiciozna devojka, partizanka, željna svoje afirmacije. Majka mi je doduše rekla – što se udade za ovog Tita onaj učitelj te tražio, mnogo pametan čovek“, ispričao je Dinić.
Prisetio se i susreta sa Arkanom, mesec dana pre njegovog ubistva.
„Mesec dana pre ubistva Arkan mi je bio gost u emisiji na jednoj niškoj TV stanici. Emisija je trajala dva i po sata. Uživo. Bili prisutni i Ceca i Zoran Živković. Na kraju emisije mu kažem:
– Imam utisak da ste se opustili u ličnom obezbeđenju.
– Kad te nanišane nema ti spasa.
I posle mesec dana je ubijen“, ispričao je Dimić.
O tome koliko Arkan u jednom periodu nije mario za svoje obezbeđenje govori i njihov susret koji se odigrao u Zvezdarskoj šumi.
„Jednom je zvao da vidim sportski centar na Zvezdari koji je pravio tada. Sedimo u Zvezdarskoj šumi i ja onako mlad i naivan razmišljam kako sve oko nas mora da su snajperisti koji čuvaju Arkana.
– Hoćeš da te odvezem kući?, pita me on.
– Došao sam autom.
– Dobro, ja mislio da te odvezem.
Sede on u kola i ode. Ja čekam da vidim odakle će sada da izađe pratnja njegova. Nigde nikog. Posle kada je ubijen ja razmišljam – pa mogli su onaj dan da nas pobiju u Zvezdarskoj šumi, nikad nas ne bi našli“, kaže Dimić.
Dimić je, podsećanja radi i veliki ljubitelj šaha. Preko tog sporta je upoznao i Jocu Amsterdama.
„Igramo Dule Rajković velemajstor i ja u nekom kafiću, kad dođe jedan tip i počne da predlaže glupave poteze. Reko – aj makni se bre kad nemaš pojma, skloni se odavde. A Dule Rajković me šutne.
– Šta je?
– Znaš li ko je ovo?
– Ne.
– To je Joca Amsterdam.
Čuo sam ja bio za njega ali nisam znao ko je. I tu se mi upoznamo. Zanimljivo je da kada je Joca Amsterdam sredinom devedesetih uhapšen u okolini Kladova onda je njegova ekipa kidnapovala načelnika SUP-a Zaječarskog okruga. I onda je usledila razmena zarobljenika“, ispričao je Dimić.
O tome šta je video kada je došao da vrati pozajmicu gazda Jezdi, Dimić priča:
„Slupam auto, popravka 4.000 maraka. U to vreme postojao je Državni osiguravajući zavod – ti platiš popravku a posle sutra ideš u DOZ po pare. Ali džaba kad ja nemam 4.000. Koga god da sam pitao niko nema. Da sam ih pitao juče svi bi imali. Setim se Jezde koga sam znao od ranije. Odem kod njega u 27. marta gde mu je bila ekspozitura. Pita me šta sam se smrko i ja mu ispričam. On poče da se hvata za džepove pa kaže – zaboravih pare, ali nema veze dođi sutra ujutru u ‘Jugoskandik'“.
Dinić je po dogovoru bio ujutru u „Jugoskandiku“. Posle nekog vremena eto i Jezde sa ogromnom torbom.
„Prvi put sam video toliko para na jednom mestu.
– Uzmi odavde 4.000, ja žurim kod guvernera.
Ja uzmem, on ode a ja onda sam napišem priznanicu i čekam ga da dođe da mu je predam. Dolazi Jezda i pita:
– Ti još nisi otišao?
– Čekam te da ti potpišem priznanicu.
– Ti nisi normalan, vratićeš kad budeš mogao“, priča Dimić.
Kada je naplatio pare od DOZ-a, Dimić odlazi kod gazda Jezde da mu ih da.
„A tamo kod Jezde sede Steva Protić, Nebojša Čović i Miki Vujović. I broje pare. Sprema se 400.000 maraka za kampanju SPS koje je tada preuzeo Čović od Jugoskandika. Koliko znam Čović je jedini koji je Jezdi vratio pare za kampanju.
– Pa ti nisi normalan, ti si prvi koji mi vraća pare koje mu pozajmim. Ajde da vas vodim na ručak za te pare, reče mi Jezda.
Prisustvovao sam još jednom brojanju para – 40 miliona maraka se uzima iz Dafiment banke. Tri bivša ministra broje pare u džakove i šef policije“, ispričao je Vladan Dinić.
(Izvor: MONDO)